МЕЂУ НАМА: КО ЈЕ КРИВ ЗА СИРОМАШЕЊЕ ГРАЂАНА?

BOGATIБогатство појединаца не треба посматрати само у количини милиона или милијарди долара или евра. Право богатство се не може стећи наметањем ниске цене рада, лошим радним условима и глобализацијом капитала. Није богат онај који има све, него онај који даје свима.

Данас је криза у вредносном систему. Они најбогатији више не следе искуства филантропа који су живели и стварали у првој половини 20. века. Богатство уске олигархије ипак је дело глобалне експлоатације стотина милиона људи који продају своје знање и „живи рад“, а власници великог капитала понашају се као власници читавих народа, култура и континената. Екстремно богати људи по правилу подржавају експанзионизам, ратове и економске кризе и уједно утичу на медије, индустрију лекова, хране и масовне културе.

У Србији енормно богаћење појединаца директно је повезано са буразерским системом приватизације и великим изношењем капитала у иностранство. Режим ДС и СПС се додатно задуживао, а најбогатији нису показали спремност за улагање у Србију на здравим основама, већ су подстицали стварање зеленашког капитала уз помоћ банкарског сектора. Србија после санкција, ратова, инфлације и приватизација је уназађена за 50 година, тако да ни до 2030. године неће достићи животни стандар из, рецимо, 1989. године.

Чувена Форбсова листа нам открива да је најбогатији Србин и четврти на листи најбогатијих у региону Мирослав Мишковић за којег се процењује да има 463 милиона евра прихода. Занимљиво је да се ове године „Форбс“ оградио од потпуне прецизности стварања листе богаташа за цео балкански регион. Разлог томе је што многи бизнисмени, пре свега у Србији, крију земљу где им „лежу“ паре ко змија ноге, па је немогуће свима ући у траг.

Србија има два до три одсто веома богатих, пет до седам одсто средње стојећих и око 90 одсто осиромашеног становништва. Ако би анализирали тих 90 одсто сиромашних могли би да закључимо да је 60 одсто средње сиромашних и 30 одсто веома сиромашних. То су људи без сталних зарада и социјалне стабилности. Све партије од 1990. године, па до данас одговорне су за систем општег сиромашења грађана.

Сиромашни зарађују месечно од 100 до 150 евра, док средње богати имају више од 3000 евра месечно, а супер богати и до 150.000 евра месечно. Најгоре у Србији је што изузетно богати нису и духовно и стваралачки „богати”, што нема великих дародаваца и мецена, хуманитарних фондација попут „БК фондације” и оних који улажу и стипендирају теленте и способне.

Аутори: Томислав Кресовић, Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: