УЗГОЈ СВИЊА: ТЕХНОЛОГИЈА ПРОТИВ ЕКОЛОГИЈЕ

Svinjske polutkeУлагање немачке месне индустрије „Тенис“ у Србију довешће до тога да постанемо лидер у производњи свиња у региону. Постоји један кључни еколошки проблем у технологији узгоја свиња. То је одлагање свињског фекалног отапада познатог као течни стајњак. Већ дуго се у државама ЕУ корсти метод „решетки“ у систему одржавања свиња. По том методу, свињске фекалије или течни стајњак се водом спира са решетки, а онда се свињски отпад складишти у великим резервоарима отпада који праве велике еколошке проблеме.

Познато је да је још од времена вожда Карађорђа Петровића и кнеза Милоша Обреновића, па све до прве половине 20. века Србија била велики извозник шљива и свиња у овом делу Европе. Српски сељак има огромно искуство у узгоју свиња, али нема модерну технологију и организацију производње. Страна улагања у Србију су потребна, али она која афирмишу домаћег произвођача и домаће тржиште. Немачка месна компанија „Тенис“ планира да у Војводини покрене ланац свињских фарми и то у Сремској Митровици, у селу Чалма и на терену Мачве.

По речима премијера Александра Вучића, улагање немачке месне индустрије „Тенис“ у Србију довешће до тога да постанемо лидер у производњи свиња у региону. Он је истакао да је потписивање меморандума о разумевању са немачком компанијом „Тенис“ велика ствар за Србију, будући да је намера те компаније да производи три милиона товних свиња. Компанија „Тенис“ је заинтересована за дугорочно инвестирање у Србију, кроз изградњу технолошки и производно заокружених капацитета за производњу меса и производа од меса у износу од око 400 милиона евра.

Немачки  „Тенис“  је један од највећих произвођача свиња у Европи. Годишње узгаји око 17 милиона товљеника, али и око 400 хиљада говеда. „Тенис“ има обрт већи од пет милијарди евра по години. Остаје да се види како ће се долазак ове фирме одразити на целокупну производњу свиња у Србији, тј. да ли ће домаћи узгајивачи од свега овога имати неке користи или ће профитирати само немачка компанија.

Подаци говоре да се у Србији годишње узгаја око три милиона свиња. Уколико немачка компанија оствари своје планове у нашој земљи очекује се да ће уништени сточни фонд бити богатији за пола милиона товљеника годишње. Међутим, постоји један кључни еколошки проблем у технологији узгоја свиња. То је одлагање свињског фекалног отапада познатог као течни стајњак. Већ дуго се у државама ЕУ корсти метод „решетки“ у систему одржавања свиња. По том методу, свињске фекалије или течни стајњак се водом спира са решетки, а онда се свињски отпад складишти у резервоарима који праве велике еколошке проблеме.

Загађени стајњак је извор оболења за животиње и људе. Течни стајњак је много опаснији, јер за разлику од чврстог стајњака нема биотермичких процеса и релативног уништавања патогених микроорганизама.  Естетска страна и ефекат који оставља на човека је такође битан. Загађује ваздух у стајама, спољашњој средини, приликом превожења стајњака на обрадивим површинама, а може бити и загађивач везан са воденом паром и честицама прашине.

Мирис течног стајњака је продукт органског загађења и зато се мора правилно лагеровати и користити, јер у противном може бити и токсичан. Велика је опасност ако се течни стајњак одводи у отворене воде, јер доводи до угинућа риба и комплетног екосистема. Течни стајњак може да буде загађен и хербицидима, као и семеном коровски биљака, па да растурањем дође до закоровљења пољопривредних површина.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: