САКРИВЕНА ЛЕКТИРА: ВЕЛИКАНИ ОСУЂЕНИ НА ЗАБОРАВ

FotorCreatedПосле седам деценија од Другог светског рата ученици основних и средњих школа не знају ништа о писцима који су деловали између два светска рата, а које су комунистичке власти својевремено прогласиле за неподобне. Није мали број писаца и духовника који су у демократском 21. веку и даље ван домашаја читанки и лектире. Постоје појединачне рехабилитације писаца и интелектуалаца, али се њихово дело није нашло у школским библиотекама.

Примера ради, опус једног од најбољих стилиста, правника и политичког историчара проф. др Слободана Јовановића и даље је далеко од школских планова и програма. Коришћењем таквог штива ђаци би могли да науче нешто више о научном и званичном књижевном језику. Уваженог професора Слободана Јовановића комунистичка власт је још 1944. године третирала као народног непријатеља.

Сличну судбину је доживео „идеолог“ равногорског покрета, некадашњи адвокат, писац Српске књижевне задруге Драгиша Васић. Његов роман „Црвене магле“ или приповетка „Ресимић добошар“ представљају ремек дела српске књижевности између два светска рата. Прогашлен је за непријатеља народа. У школским књигама нема ни новинара и писца Станислава Кракова само зато што је био близак породици председника колаборационе владе Милана Недића. Краков је импресивно писао о Балкану у периоду од 1912. до 1918. године.

На списку неподобних још увек се налази писац Григорије Божовић. Објавио је 14 књига, од којих осам збирки приповедака. Преостале чине путописи, краћи записи о људима и крајевима, накнадно сабрани из „Политике“, чији је био угледни сарадник. Почетак његовог рада обележен је збирком „Из Старе Србије“ (1908.), а крај „Приповеткама“ (1940.) у издању Српске књижевне задруге. У лектири нема ни писца Светислава Стефановића.

Колико ђаци знају о др Веселину Чајкановићу, пиониру српске етнологије. Истини за вољу, Чајкановићево дело се слабо проучава и на домаћим универзитетима. Међу великанима који се не изучавају у школама су и знаменити духовници владика др Николај Велимировић, кога је СПЦ прогласила за светитеља и Ава Јустин Поповић (преподобни отац Јустин нови ћелијски), по многим ауторитетима најпозванији духовник у тумачењу дела Ф М Достојевског. Из уџбеника видно је скрајнут и писац, књижевни и уметнички критичар и познавалац средњовековне српске уметности Милан Кашанин, који је био директор галерије Павла Карађорђевића пре Другог светског рата.

Дуги је списак српских великана који су стварали између два светска рата. Сваки град у Србији има по неког проскрибованог писца, уметника и интелектуалца који је страдао у „црвеном терору“ и остао непријатељ народа и после званичне судске рехабилитације. Док су неправедно потискивани анатемисани писци, научници и уметници, дотле су генерације ђака теране да читају и уче о писцима који су прогањали и „ломили кичму“ српској проскрибованој интелектуалној елити. Градећи култ Ј.Б.Тита затамњивана је српска култура и новија историја.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: