НАШЕ НАВИКЕ: КАКО СТАТИ НА ПУТ ВЕЗАМА?

PREKO VEZEМеђу друштвеним феноменима који су присутни у многим културама посебно се одомаћило тзв. остваривање одређеног интереса пречицом или „преко везе“. Готово да нема човека који није бар једном у животу урадио нешто „преко везе“ или некоме био „веза“. Коришћење „везе“, тј. најлакшег начина да се на брзину дође до онога што сте намерили, није специјалност само у Србији, Црној Гори, Босни…

Има тога и у Европској унији и широм земљиног шара. Када радите нешто „преко везе“ посредник је кључан фактор. Најчешће је то неко из фамилије, али може бити и кум, пријатељ, комшија, познаник… Ако особа која може да вам учини има добру вољу да то и уради, сви друштвени узуси су тада „бачени на колена“.

 Готово да не може да се систематизује у којим све случајевима „ради веза“. Јединка може да буде под утицајем везе почев од трудноће, преко рођења, неге, поласка у јаслице, уписа у школу и током школовања, запошљавања, долажења до повлашћених пословних комбинација, кредита, лечења, екслузивних дестинација за одмор, „чупања“ из разноразних неприлика (код судије за прекршаје или не дај боже у кривичном процесу) па све до одласка у дом пензионера и сахрањивања.

Говорећи о овом свеприсутном феномену у нашем друштву министарка за државну управу Кори Удовички сматра да притисак за партијско и пријатељско запошљавање ће деловати докле год у привреди не буде радних места за све. „Тада ће ономе ко запошљава престати да буде важно да некоме учини услугу, већ ће хтети да има најбољу особу коју може да нађе за сваки посао“, каже министарка Удовички.

Бивши судија врховног суда Зоран Ивошевић каже: „Судије трпе разне бочне притиске, обраћају им се љубавнице, пријатељи, кумови, политичари…“. Колико тај „бочни притисак“ може бити неиздржив показује недавни случај директора Клиничког центра Ниш др Зорана Радовановића који је апеловао на своје колеге, пријатеље, али и политичаре да престану да га зову и ургирају да запосли лекаре преко везе.  Како преноси дневник „Данас“, у отвореном писму под називом „Вапај директора“, објављеном на сајту КЦ Ниш, Радовановић наводи да је захваљујући Министарству здравља тај клинички центар добио могућност да запосли осам доктора, али да је одмах по расписивању званичног конкурса кренула „канонада“.

Крајем прошле године српски посланици су усвојили Закон о заштити узбуњивача. Под „узбуњивањем“ закон сматра откривање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, као и ради спречавања штете великих размера. Нема сумње да лица која користе или спроводе „везу“ коруптивно делују. Да би друштво оздравило потребно је што више активних узбуњивача. Уз ангажман оних који су спремни да алармирају јавност да се закони не поштују и најокорелији обичаји и лоше навике могу да се искорене.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: