ЕВРОИНТЕГРАЦИЈЕ: ЦРНИ ДИМ НАД СРБИЈОМ

CRNI DIMСве реформе које води садашња влада премијера Александра Вучића треба да буду више по мери њених грађана, а мање по препоруци или притисцима ЕУ. Србија треба да се извлачи из рецесије и унутрашњих проблема, док ЕУ по правилу гледа интересе Брисела, односно својих моћних чланица-држава. Србија треба да се окрене својим проблемима. На тај начин ће најбоље градити свој пут ка евроинтеграцијама.

Доминантну улогу у дефинисању спољне политике Србије имају Немачка, САД и Руска Федерација, а онда и Међународни монетарни фонд (ММФ). Водеће чланице ЕУ имају озбиљних примедби на рачун Србије због дипломатских односа са Руском Федерацијом. Формалне анкете показују да је 60 одсто испитаника за ЕУ, док је живот грађана реално у домену борбе за сопствену егзистенцију, са пуно страхова од притисака и захтева ЕУ према актуелној власти. У праву је премијер Александар Вучић када каже да смо уморни од стрпљења које исказујемо према Европској унији, јер смо уложили и постигли много, а да то није изазвало одговарајуће поштовање.

На основу политичке праксе односа ЕУ према Грчкој јасно је да постоје гвоздени закони олигархије који притискају чланице уније, а камоли кандидате који су свакодневно у обавези да се доказују. ЕУ од Србије тражи добросуседске односе са елементима признања независног Косова, а ММФ реформе које угрожавају егзистенцију просечног грађанина Србије. Отварање поглавља на путу ка ЕУ делује као „чаробна кутија” из које ће искочити спас за Србију. То се неће догодити, јер „отварање поглавља“ за Србију није по истим аршинима као што је то било за друге државе које су сада чланице ЕУ.

Премијер Александар Вучић сагледава да Немачка као најјача држава у оквиру ЕУ инсистира да се Србији постављају тежи задаци него што је то био случај са другим земљама. У намери да покаже снагу своје владе премијер Вучић каже да тако нешто није „увредљиво, већ добро, јер се не плашимо тешког рада који доноси озбиљне резултате на почетку процеса евроинтеграција”.

Оптимизам премијера Вучића је добродошао само уколико се и стандард грађана Србије поправи. Док се то не догоди, свака влада може да очекује да ће бити под „баражном ватром“, како грађана, тако и под будним оком „контролора“ из ЕУ и ММФ. Србија још увек испушта „црни дим“, а пут до „белог дима“, односно коначног решења, по симболици за избор папе у Ватикану, неизвестан је и на дужем штапу.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: