РАЗМЕЂА ЦИВИЛИЗАЦИЈА: ИЗМЕЂУ ВЕРЕ И ЊУ ЕЈЏА

RELIGIJEМодерна друштва истискују религију као духовну, националну и цивилизацијску вертикалу. Наука и технологија све више замењују религију у склопу „њу ејџа”. Капитализам је формиран у хришћанској Европи, а свој пун облик је добио у оквиру протестантизма. Друге културе религију третирају као део свог „бића” и као такве су уграђене у друштвене поретке.

Стручњаци Националног бироа за економска истраживања Америке у студији и под називом “Забрањено воће: Политичка економија науке, религије и развоја” тврде да друштва 21. века заснована на „инстант” убеђењима све више оптужују или дефинишу да „религиозније“ државе имају тенденцију да буду мање иновативне. Аутори ове студије сматрају да религиозност узрокује дефицит у иновацијама, али износе и хипотезу да теократски модели власти, у којима су политички лидери под снажним утицајем верских институција, можда представљају канал за утицај антинаучних ставова на јавну политику.

Реално гледајући религије нису сметња за прогрес друштва. Религија, попут науке или технологије, може бити злоупотребљена у вршењу власти или за контролу масе, али у суштини није „реметилачки фактор“.

Лист „Економист“ наводи да САД као најразвијенија држава света себе назива религиозним друштвом. Ни велике религије, попут ислама или будизма, не утичу на научни развој и просперитет нација. „Економист“ сматра да религија има и својих предности, као што је друштвена кохезија, која је битнија од негативних дејстава. Пола милијарде до 750 милиона атеиста, колико се процењује да их има у свету, претежно су сконцентрисани у државама северне и западне Европе, Јапану и Канади. Насупрот њима, у земљама Блиског истока, Африке, југоисточне Азије и Јужне Америке је јака религиозна свест. По степену економског развоја, између САД и Канаде нема битних разлика. Мерено атеизмом, међутим, Америка је на зачељу, а Канада међу првих десет на листи. Исто важи и за Пољску и Чешку, земље које осим сличних економских параметара повезује и низ културно-историјских сличности.

Истраживања „Галуп интернешенала“ показују да су Срби пети у Европи по степену религиозности. Према овом истраживању, религиозност у Србији далеко је изнад светског просека, с обзиром на то да чак 77 одсто грађана Србије себе сматра религиознима, док је у свету просек око 59 одсто. Поред Србије, у врху религиозних држава су Македонија, Румунија, Молдавија, Пољска, Италија, Украјина, Литванија, БиХ, Белгија.

Постоје и претпоставке да постоји снажна веза између нивоа развијености и степена религиозности. Муслиманске земље одликује највиши степен религиозности. За њима следе католичке и православне земље у којима је религиозност изражена више него у развијеним државама где већину чине протестанти. Најмање религиозних има у комунистичким и посткомунистичким земљама. Економска неједнакост снажно подстиче религиозност, независно од висине просечног прихода за дату земљу. Религија је темељ цивилизације и дух народа, наука духовна вредност, а економија опредмећеност рада и организације друштва и става према питању социјалне равнотеже.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: