СУДСКЕ И ИСТОРИЈСКЕ РЕВИЗИЈЕ: ТРН У ОКУ ВЛАДАРА

APIS I DRAŽAИсторија је „учитељица“ живота, али и велики судија, па самим тим политички обојени судски процеси значајних историјских личности постају предмет ревизије. Постоји „суд историје“ и државно правосуђе. Историјски суд је саставни део трајања једног народа. Србија је током своје модерне двовековне историје прошла кроз „сциле и харибде“ грађанских сукоба и ратова. Историја бележи многобројне династичке сукобе и атентате, али и нечасне судске процесе против генералштабног пуковника војске Краљевине Србије Драгутина Димитријевића Аписа и армијског ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.

Прву ревизију једног суђења Врховни суд Србије извео је 1953. године, наводно под окриљем тада утицајног Александра Ранковића. Судска ревизија се односи на чувени „Солунски процес“ из 1917. године. Солунски процес је био судски процес против заменика начелника штаба Треће армије и вође тајног официрског удружења „Уједињење или смрт“ (Црна рука) пуковника Драгутина Димитријевића Аписа за наводни покушај убиства српског регента Александра Карађорђевића код Острове 11. септембра 1916. године. На смрт су, поред Аписа, осуђени и стрељани мајор Љубомир Вуловић и добровољац Раде Малобабић. Остали су осуђени на затворске казне. Регент Александар Карађорђевић је осудом Аписа на смрт желео да осигура своју власт, интересе у вези стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, али и да изађе у сусрет прохтевима неких западних дипломатских кругова.

После проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, први који је изнео сумње у вези са Солунским процесом је био академик Љубомир Јовановић, који је рекао да је Апис морао невин да страда, јер је био исувише опасан човек по династију, а и да би се одржала потребна дисциплина у војсци“. Ревизија суђења је одржана у социјалистичкој Југославији од 2. до 13. јуна 1953. године. Тада је пресуђено да се сви осуђеници „Солунског процеса“ рехабилитују као потпуно невини. Ревизија овог судског процеса је покренута пре свега због осуде династије Карађорђевић којима је још у Јајцу на Другом заседању АВНОЈ-а био забрањен повратак у Србију.

Друга значајна историјска ревизија судског процеса се односи на контроверзног ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића. Чича Дража је по документима био и противник и сарадник Трећег рајха и антифашиста и антикомуниста. Сарађивао је са Немцима, али и са Британцима и Русима. Борио се против партизана и Немаца појединачно. Када су победници Другог светског рата почели да „деле правду“ и пишу своју историју револуционарни суд га је без права на адекватну одбрану осудио 1946. године на смрт. Унутар српског народа деценијама тиња немир између завађених потомака партизана и четника.

Недавно донетом судском одлуком ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу враћена су неправедно одузета сва грађанска права. Међутим, није рехабилитована укупна политика равногорског четничког покрета, који је још увек под „сумњичавим погледом“ суда историје.

Ипак, постигнут је ефекат равнотеже између суда историје и праведног суђења. Србију у блиској будућности чекају, као и у великом броју држава источне Европе, судски поступци и рехабилитације жртава „комунистичког терора“, који су се догодили током и непосредно по завршетку Другог светског рата.

Заједничка карактеристика судски регабилитованих српских официра – Аписа и чича Драже јесте да су у одређеном историјском тренутку били „трн у оку“ владара.

Аутори: Томислав Кресовић и Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: