ПАТРИОТСКИ ЗАДАТАК: ДОМАЋА ПРИВРЕДА ПОДИЖЕ СТАНДАРД

GRAFIKONСрбији су потребни способни, одговорни и национално опредeљени предузетници, који не износе новац у „пореске рајеве”, нити се прикривају страним фирмама, политичким утицајима или делују коруптивно. Србији су потреби такви политичари, посланици, директори јавних предузећа који ће чувати поверене им вредности и радити на уздизању своје државе.

Један од примера пословно и национално одговорних је Небојша Матић (46), власник фирме која се бави развојним системима и компајлерима. И једно и друго су алати за микроконтролере. Предузетник Небојша Матић је школски пример домаћина који је омогућио да његова фирма данас храни око 70 породица. С дипломом Електротехничког факултета кренуо је из гараже свог оца у Лајковцу, а стигао до модерне зграде на Батајничком друму у Земуну.

Србија треба да зна и да развија дух рада, пожртвовања пословне инвенције и визије какву имају многобројни власници малих и средњих предузећа. Најбољи пример су за то „Браћа Карић“ који су израсли у пословног гиганта. Сличним путем кренуо је и предузетник Небојша Матић. У његовој фирми није битно радно време, већ је важно да запослени свој посао уради на време. Дозвољено је додатно образовање, јер је пожељно да се радник непрестано развија. Овакав приступ послу и сарадницима није чест пример, па се може издвојити као модел просвећеног рада и односа према послу. По Матићу главни фактор је тимски рад, што значи да нико не може да остане у фирми ако га не прихвате колеге са којима би требало да ради. За себе Небојша Матић каже да није типичан капиталиста, уз опаску да је дужност сваког човека који води фирму да је устроји да буде онаква у каквој би волео да ради његово дете.

Уместо да приоритет имају домаћи предузетници и власници малих и средњих предузећа, држава све више и више подстиче стране инвеститоре да улажу у Србију. По мишљењу, Миодрага Ивановића, професора на британском Херфордшајр универзитету основна стратегија страних фирми које долазе у Србију је да што брже максимизирају интерес својих акционара. „То је норма њиховог понашања. Не занима их запосленост, ни интереси друштва. Затим, све је на кратак рок. Ако је фирма пред инвестицијом, која ће, можда, довести у питање предвиђени раст профита, сваки финансијски директор ће је одбити. Јер доводи у питање раст вредности акција, а зараде извршних директора зависе од кретања цена акција и то на кратак рок. Зато више и не постоје дугорочне и средњорочне инвестиције. А краткорочним инвестицијама одговарају нерегулисане земље, у којима цвета корупција, без прецизно дефинисаних обавеза корпорација према запосленима и заједници“, каже професор Ивановић у интервјуу датом НИН-у.

Много тога у Србији би требало само мало погурати да крене напред. Можда, рецимо, и није тако лоша идеја неких предузетника да држава преузме њихове дугове, а да, за узврат, добије власнички удео у фирми. Нема сумње да је у Србији све више власника крупног и ситног капитала који би узели субвеционисане кридите, али би мало њих пристало да ставе своју имовину под хипотеку. Зато је помоћ државе неопходна.

Аутори: Предраг Прокопљевић, Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: