ИМА ЛИ НАДЕ ЗА МЛАДЕ: ВРЕМЕ НОВИХ СКОЈЕВАЦА

OMLADINAДугогодишња политичка, економска и социјална криза у Србији и региону оставила је видне последице на читаво друштвено ткиво, посебно на младе од 19 до 35 година. Разна истраживања јавног мњења покушавају да покажу да млади људи у Србији не пате од синдрома изразите агресије и не поседују превратнички дух. Данашња општа карактеристика младе генерације је социјална депресија на друштвене, политичке и економске токове у Србији.

Управо због тога Србија већ дуже време је лидер у „одливу мозгова“, где је у врху светске листе. На другој страни Србија има огроман број младих који су „конзервисани“ у своје примарне породице где живе у видном незадовољству без могућности формирања својих породица и без сталних прихода. Трећи феномен је видно опредељење младих да раде у јавном сектору, да живе на рачун буџета, а не да  праве од себе предузетнике и „слободне“ људе. Веровање у државну плату је психологија ауторитета државе и присиле над предузетништвом.

Четврти феномен младе генерације је с једне стране високи степен формалне аполитичности, а са друге стране жеља за политичким ангажовањем у партијама на власти. Млади се укључују у политику не толико због промене система и друштва, колико због сопственог утицаја у власти и бенефита који доноси политика. Ова политичка дисоцијација или удвојеност младе генерације у Србији само показује да је с једне стране политика „судбина“, а са друге стране њихов „усуд“ за духовну, пословну и економску предузимљивост. Политика све више постаје занимање младих од 25 до 35 година, када делују као „јапији“, некадашњи „скојевци“, али сада без политичких и идеолошких уверења о промени света. Зато и није чудо што има више младих који се опредељују да буду политички „таленти“ и део партијске „машине“, него вешти предузетници, истраживачи и носиоци духовоних промена.

Данас у Србији код младих људи није главно питање да ли су за ЕУ, НАТО или Косово у саставу Срибије? Доминантна питања на која се боре да дају себи одговоре је да ли имам шансу за живот и рад у Србији или да са дипломом отпутујем у свет или да се пријавим на биро рада, да ли да привремено радим у неком кафићу или да се прикључим политичкој партији, па евентуално да убрзам каријеру. Тако се млада генерација „брифује“ да кроз политику, а не уз марљив рада и стечено знање напредује степеницама професионалног успеха. Најгоре је када млади закључе да је све узалудно, да нема наде и да им једино преостаје да седе код куће поред ТВ, уз Фејсбук или са друштвом уз пиће и пуно опијата.

Све ово указује да млада генерација у Србији није „револуционарна“, нити склона великим променама, већ се искључиво брине о виду социјалне „еволуције“ сопственог индентитета. Они вредни, жељни знања, често се одлучују на мастер и докторске студије, покушавајући на тај начин да одложе сусрет са суровом стварношћу тржишта рада. Зато ће у Србији бити више доктора наука, него оспособљених инжењера, лекара или мајстора, односно занатлија свих струка. Они други, који су нешто практичнији укључују се у политичку арену. Опет се враћамо на период 1945. године када су „скојевци“ кројли свет „за себе“. Разлика је само у томе што су тада веровали у велике идеје, а данас у привилегије, моћ и новац.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: