ГЕОПОЛИТИКА: СРБИЈА НА „ВАТРЕНОЈ ЛИНИЈИ“

s26292Недавно потписивање Индивидуалног партнерског акционог плана (ИПАП) у Бриселу којим се НАТО-у омогућава да пролази преко територије Србије и користи војну инфраструктуру, узроковало је да се јавност оправдано запита да ли се то „званични Београд“ одрекао војне неутралности?

Одговарајући на ово питање, први потпредседник Владе Србије и шеф српске дипломатије Ивица Дачић је у свом лежерном стилу упутио примедбу медијима да је тада главна вест била горепоменути одлазак званичне делегације у Брисел, док његов одлазак у Душанбе на састанак министара спољних послова ОДКБ-а готово нико није објавио.

Време „хладног рата“ је прошло. Откада се Србија пробудила нема више Берлинског зида. Остао је само огроман социјални, културолошки и, зашто не рећи, геополитички јаз супротстављеног Истока и Запада. Уместо Варшавског пакта, НАТО је од 2003. добио новог такмаца, ОДКБ (Организацију договора о колективној безбедности). Иако бројчано мањи, са свега шест чланица, у поређењу са НАТО-ом који их има 28, војни савез ОДКБ са Русијом на челу заузима огромну територију у срцу Евроазије.

ОДКБ је организација која војно обједињује цели низ чланица бившег СССР-а, а осим Русије, која представља окосницу тог савеза, у њу су укључене и Белорусија, Казахстан, Јерменија, Таџикистан и Узбекистан. Приликом стицања статуса посматрача у овом савезу на заседању Савета Парламентарне скупштине ОДКБ у Санкт Петербургу 2013. године, одлучено је да се делегацији Народне скупштине Србије, коју је предводио њен председник Небојша Стефановић, додели статус посматрача у Скупштини Организације договора о колективној безбедности.

Како преноси руски портал „Спутњик“ тадашњи председник српског парламента Небојша Стефановић је рекао: „Србија је заинтересована за најозбиљнију и најактивнију сарадњу са овом организацијом, због тога што ниједна држава није у стању да се самостално избори са изазовима савременог света, као што је тероризам“, при чему је имао у виду прокламоване циљеве постојања ОДКБ-а, а то су, поред заштите територијално-економског простора земаља учесница, и супротстављање међународном тероризму, борба против трговине наркотицима, нелегалних миграција, транснационалног организованог криминала, као и колективно реаговање на ванредне ситуације и хуманитарне катастрофе, те борба против претњи у информатичкој сфери.

Чињеница је да ИПАП нема ону политичку снагу коју су медији покушали да му припишу. Да је ова тврдња тачна најбоље нам показује пример Јерменије која има потписан ИПАП са НАТО-ом, а истовремено је чланица ОДКБ-а. Поред неоспорних активности невладиног сектора у Србији, као и званичних НАТО представника који на разне начине промовишу значај евроатлантских интеграција, снажну противтежу представљају руски аналитичари који кажу да је сасвим вероватно и очекивано учешће Србије у ОДКБ-у, јер би јој то помогло да ојача своје позиције на Балкану, у том смислу и у решавању проблема Косова.

Почетком априла ове године први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић присуствовао је Савету министара спољних послова Организације Споразума о колективној безбедности у Душанбеу. После састанака са званичницима Руске Федерације, Таџикистана, Казахстана, Киргистана, Јерменије и Белорусије, Дачић је рекао да све наведене  земље имају веома пријатељски однос према Србији, ниједна од њих није признала једнострано проглашену независност Косова и са наше стране треба да постоји много активнији однос у неговању пријатељских односа са њима.

Нема сумње да се Србија упорно држи свог статуса неутралности, иако се с времена на време у јавности ствара клима да у складу са евроинтеграцијама које заговара званични Београд, НАТО има превагу. У томе јесте основ парадоксалне ситуације. Јер,  званичне анкете показују да је између 66 и 75 одсто грађана против уласка Србије у НАТО, пре свега због бомбардовања 1999. године. Остаје отворено питање, да ли ће политичке елите, супротно подршци већине грађана „одвући“ Србију у „НАТО загрљај“ или је, можда, на помолу генерисање неке нове политичке снаге која ће у складу са руским тежњама припојити Србију евроазијском блоку.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: