СИРОМАШЕЊЕ ГРАДОВА: КАКО НАСТАЈЕ „УРБАНА ГЕРИЛА“?

ULIČNE BANDEМодерно доба захватило је талас великих градова и миграција којe доносе велике проблеме високом урбанизацијом и демографским пражњењем села и мањих градова. Србија је у фази постиндустријског раздобља ушла у зону високе урбанизације. Велики градови у Србији, попут Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Краљева, имају све више становника. Градови постају „државе-полиси”, односно „мале државе” са нагомиланим социјалним, економским, демографским, али и етничким проблемима.

Политичка и економска моћ сконцентрисане су у десетак градова где живи више од 60 одсто становништва Србије. Значајан део Србије је у демографском дефициту и пустоши, док већи градови добијају своје фавеле, неуређена и нехигијенска насеља са значајним социјалним проблемима, криминализацијом и претњом да дође до грађанске, етничке и економске побуне.

Србија као и већи део Европе и Балкана суочава се у великим градовима, попут Београда са неконтролисаним миграцијама које изазивају појаве друштвених деформација, почев од општег криминалитета, трговине наркотицима, деловањем мафијашких кланова, великог броја нерегистрованог становништва, до значајног социјалног расловљавања и пораста сиромаштва, али и великог богаћења појединаца.

Сви ти фактори утичу на опасност од „урбаних” побуна, односно облика „урбане револуције”, како је пре 45 година писао марксиста Анри Лефевр у својој студији „Урбана револуција”. Лефевр је предвидео настајање грађанских побуна изазваних раслојавањем и губитком економског и социјалног индентитета великог броја људи у условима капиталистичке друштвне структуре.

Београд, као и Атина суочавају се са нарастајућим незадовољством социјалних група које остају без посла или су без стана и услова живота. Тако настају услови за невидљиве миграције становништва и демографске промене које битније ремете функционисање градова.

Србија ће у наредним годинама бити пред великим изазовима социјалних побуна маргиналних, и уједно, угрожених слојева друштва који немају егзистенцију или нису у стању да плаћају редовно комуналне и животне трошкове. Тада се ствара оквир за масовнију политизацију угрожених који су спремни на облике друштвене побуне, политичког и грађанског насиља и провалу незадовољства на „класним основама”.

Србија већ дуже време нема радничку класу нити изграђени средњи слој. Са једне стране створен је слој осиромашених, а са друге стране оних који служе држави и богатим олигарсима који живе у престижним деловима градова. Покретачи побуне су незапосленост, а користи их организовано „подземље“, различите политичке групације и анархистичке групе, односно деструктивни покрети.

Све ово је разлог да се обрати већа пажња на функционисање великих градова у Србији, јер ће они бити „епицентар” свих промена и свих страних утицаја, посебно међу младима. „Урбане револуиције “ стварају „урбани герилу“, тј. градске банде које могу да преузму делове градова под своју контролу ширећи насиље. За неке појавне облике такве контроле већ смо били сведоци нарастајуће моћи „Земунског клана“ кога су најмаље чинили староседеоци ове београдске општине, а који је имао контролу над разним институцијама, деловима престонице и Србије.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: