МЕДИЈСКА КУЛТУРА: САМО ЛОША ВЕСТ ЈЕ ДОБРА ВЕСТ

mediji-reforma_0Основни образац по коме делују медији у свету је да је „само лоша вест – добра вест“. По том клишеу формира се јавно мњење и општа информисаност грађана. Пад авиона, хеликоптера, масовна убиства, потреси, бомбе, снимци одрубљивања главе, укратко сви облици друштвене патологије и смрти на 1001 начин, данас су нека врста „адреналина” у медијском и виртуелном простору. Снимци насиља и катастрофа постављени су на сајтове медија и преносе се преко друштвених мрежа.

Нема више забрана нити ограничења за пласирање катастрофичне вести са преурањеним или тенденциозним закључивањима и оценама. Таблоиди, ТВ станице и Интернет портали се утркују ко ће да пренесе што изворније и реалније немио догађај који треба да делује као „таблета” страха. На овај начин медији делују као хорор уживо који је доступан свим генерацијама.

У медијима има премало едукативног и естетски уравнотеженог садржаја. Насловне стране писаних медија и прве вести елетронских медија шаљу стресне поруке препуне фатализма. Потпуно скрајнуте су вести које промовишу стваралаштво, духовни живот и успех људи и нација.

Грађани се навикавају да им дан почиње са „црним вестима”. Тако се у људе увлаче масовне неурозе и психозе, афирмше се насиље које делује као нека врста курса за преживљавање у дневној доколици „обогаћеној” сиромаштвом, незапосленошћу и породичним невољама. Ширењу негативних пројекција живота и стварности умногоме помаже неукус политичке олигархије која се уклапа у клише форматизованог јавног мњења заснованог на „хорор стварности”. Медији износе „прљав веш “ политичара заглибљених у афере и разне скандале.

Пласирање „политичке некрофилије”, ширење непроверених вести, међусобна политичка борба која личи на модерно гладијторство , сваким даном делује на обичног грађанина да без своје воље арбитрира у формама јавног неукуса. Када се десе несреће медији се утркују у саопштавању полуистина, а политичари својим изјавама о разним трагедијама перу своју савест и одговорност и вређају интелигенцију грађанима.

Нико низашта није одоговоран, све је део „судбине”, па стога припада пукој статистици. Тако се „неморални плес“ политичара и власника медија претвара у трагикомику свакодневног живота. Одговорности се често пребацују на страдале или на више силе док „људски фактор”, организација, држава и процедуре постају мање важне. Само је важно како политички и медијски „преживети“ тешке вести. У ту сврху користе се технике кризног пи-ара и спиновање које треба да умањи објективну одговорност. Тако се ради свуда у свету, па и у Србији. Они који владају и они који о томе обавештавају јавност треба са себе да сперу одговорност или да профитирају.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: