ОБРАЗОВНИ ЕКСПЕРИМЕНТИ: ПРЕСИПАЊЕ ИЗ ШУПЉЕГ У ПРАЗНО

19-11-2014-Pecinci2Скоро три деценијe Србија је у образовним експериментима који су „дубински“ разорили образовање, квалитет знања, школу, њену друштвену функцију и препознатљивост у привреди и економији. Средином седамдесетих година у Србији је „васпотављено“ тзв. „усмерено образовање“ које је разорило тадашњи класичан модел школства, односно гимназије, стручне и разне занатске школе. Током транзиционих деведесетих година укида се „усмерено образовање“ за генерације које не гаје наду да ће икада радити у производњи. Недавно је покренуто тзв. „дуално образовање“ које је мешавина стручног знања и практичног рада.

Средином седамдесетих година у Србији све је било подређено политичко-идеолошким моделима тзв. „Шуварицама“, тако названим по идеологу образовања комунистичке провенијенције др Стипи Шувару. Део тог образовног система био је посвећен одласку у фабрике где су ученици гледали, али не и научили динамику индустријског рада.

Током транзиционих деведесетих година укида се „усмерено образовање“ за генерације које не гаје наду да ће икада радити у производњи. Почетком 21. века покренут је тзв. „Болоњски процес“ који систематично деградира високо образовање са непрепознатљивим дипломама на тржишту рада и све оскуднијим научним капацитетом.

Развијање дуалног образовања у Србији започело је захваљујући Немачкој организацији за међународну сарадњу (ГИЗ), у оквиру пројекта „Реформа средњег стручног образовања“. Укључиле су се и бројне компаније, као и локалне самоуправе, а све под надзором Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Реч је, наиме, о мешавини стручног знања и практичног рада. Србија је нажалост и даље „извозник“ стручњака док је школски систем „по дубини“ у општем хаосу и самодеструкцији и без правог односа државе.

Иако живимо у времену пробоја високософистицираних технологија, Србија се још увек налази у граничној области индустријско-постиндустријског друштва које је у Западној Европи завршено пре више од 40 година. Србија је на свом путу ка ЕУ. Знања морају бити препзнатљива као и вештине са вредностима ЕУ.

Без квалитетног образовања Србија ће бити и надаље у великом раскораку и неуспешном трагању за својим  европским индентитетом.

Образовни „експерименти“ су веома скупи и ризични, а погрешне реформе наносе дугорочну штету Србији. Током 20. века српске дипломе су биле цењене у свету, јер је образовни систем био близак западном, па и руском образовном систему.

Србија свој пут треба да трасира у образовању тако да очува свој национални и индентитет са што мање „експеримената“ који ће је учинити образовном колонијом. Образовни сисстем се гради на радном функционалном принципу и задовољену унутрашњих и глобалних потреба.

Финци укидају формалну наставу и предмете као нови експеримент. Надлежни у овој скандинавској држави решили су да послушају мишљење својих шеснаестогодишњака који сматрају да је учење по предметима превазиђено и уведу систем „наставе по темама” или оно што Финци називају „феномен наставу”, пише „Индипендент”. Некадашњи гувернер Калифорније у САД и познати глумац Арнолд Шварценегер укинуо је ученицима књиге-уџбенике и увео рачунаре као учила. По његовим речима, укључивање у друштвене мреже или скидање музике, показује да млади људи најбрже усвајају нове технологије на Интернету, па је зато Интернет постао најбољи метод учења у учиноници. Истини за вољу, у својим реформама отишао је предалеко, па је законом забранио да се у калифорнијским школама користе термини „мама“ и „тата“, „муж“ и „жена“, али то је нека друга тема.

У време „културне револуције“ Кина је ученицима и студентима увела обавезан физички рад по пољопривредним комбинатима и фабрикама због спајања умног и физичког рада. Идеолошки или глобални захвати у образовном систему који не прати будућност државе и друштва завршава се као неуспех, тј. упропашћавање будућност милиона младих људи и њихових породица. Још увек актуелни штрајкови просветних радника добијају маратонске размере. Српске школе су на „издисају“. Њима треба „кисеоника“, а не „угљен моноксид“.

Томислав Кресовић
Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: