НАША ТЕМА: КУДА ИДЕ СРБИЈА!?

RIBARSKA MREŽAПознати филозоф и тумач тоталитаризма Хана Арент написала је својевремено књигу „Истине и лажи у политци“ где је направила опсежну анализу коришћења одређених техника у вршењу власти. Политика је занат где се речи користе као вештина помешана са карактером политичара и спремношћу да се спроведу програми партија. Речи су извор снаге и слабости политичара. Они су главни актери и када се осваја власт и приликом губљења власти, а повод је одређено стање у друштву и држави. На крају, грађани су ту у улози гласача да процењују корисност речи и дела политичара који врше власт.

До сада су домаћи политичари обећавали завршетак евроинтеграција 2004. године, па затим 2007. и 2010. године, да би се та могућност сада померила на 2020. годину или можда још касније. Политичари на власти обећавали су бољи стандард, а при томе прикривајући закулисне радње у процесу приватизације, огромно богаћење уског слоја друштва и масовно сиромашење грађана. Предводнице демократских промена, пре свега ДС и ДСС обећавале су до 2012. године стабилизацију средње класе. Уместо тога, средња класа је постала безнадежни социјални феномен који трага за својим грађанским индентитетом.

Србија данас нема радничку класу, нити „беле крагне“ по узору на средње развијене капиталистичке државе. Све досадашње партије које су биле на власти вешто су избегавале да отворено кажу да се Србија гради на капиталистичком неолибералном моделу. Уосталом и Милошевићев режим је својевремено избегао да својим бирачима укаже да се у Србији фаворизује облик власти који је нешто између државног капитализма и постсоцијализма.

Искуство нас учи да политичари на власти могу лаж протурати као облик званичне истине све док се она може рационализовати и материјално дефинисати. Када лаж постане сувше провидна, а не нуди се никаква алтернатива наступа период губитка поверења најширих слојева друштва у такву врсту политике. Политичари на власти су од 1990. године до данас своју политичку реторику градили на појмовима као што су нација, патриотизам, издајник, „велика Србија“, транзиција, глобализам, евроинтеграције, борба против корупције…

Сви ти појмови били су саставни део пропагандне технике која је попут рибарске мреже бацана на бирачко тело. Улози су били велики, а то су ратови, санкције, изолација, губитак Косова, интерно расељавање Срба, пљачка државне имовине.  Данас, после 25 година од обнове парламентаризма у Србији полигичари на власти треба озбиљно да размисле куда иде Србија.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: