ИЗМЕЂУ ПРЕТЊИ И НАПРЕТКА: РЕФОРМЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ

ALEKSANDAR VUCICУ Србији још увек нису испуњени услови за деловање организоване политичке опције која би победила актуелну коалицију која је на власти. Могућа алтернатива садашњој влади је потрошена начином владања Србијом од 2000. до 2012. године. СИРИЗА у Србији не може да буде ни ДС, ДСС, ЛДП, нити СРС, чији је рејтинг порастао захваљујући повратку проф.др Војислава Шешеља из хашког казамата, нити групације „Трећа Србија“ или „Двери“. Готово да су се све наведене партије компромитовале током протеклих година док је трајала економска и политичка девастација Србије.

Србија до 2020. године нема опцију која би била слична грчкој владајућој партији, нити лични ауторитет као што га у грчком бирачком телу сада има Алексис Ципрас. Политички ауторитет на нивоу Ципраса има једино лидер СНС Александар Вучић, с тим што је он лидер десне конзервативне партије склоне спровођењу рестриктивног програма који Србију треба да извуче од банкротства и изолације.

Политика Александра Вучића може бити угрожена једино услед евентуалних унутарпартијских слабости или неповољног развоја догађаја у вези са украјинском кризом, односно ширег притска ЕУ, САД и НАТО према Русији, па с тим у вези и према Србији. Геополитичке околности и интересне сфере Немачке, САД и Русије на Балкану могле би угрзити темеље политике СНС, односно могле би довести до превремених избора који би опет у политичку орбиту лансирали Бориса Тадића, Чедомира Јовановића, Ивицу Дачића и друге представнике националног корпуса који прижељкују преузимање власти.

Србија има слабо развијену синдикалну и студентску организацију, тако да су мале шансе да ће ови и слични видови социјалног организовања, попут некадашњег Отпора, понудити квалитетнију политичку алтернативу. За сада, премијер Александар Вучић вешто балансира између ЕУ и Русије, уз све приметније јачање билатералних веза са САД. Социјлна побуна у Србији није реална током 2015. године, али уколико ситуација буде отежана могући су социјални потреси и изражавање уличног бунта осиромашених делова Србије, али без битније снаге за политичку промену.

Нема сумње да постоје одређене опције политичких „завера“ појединих партија мање снаге, тајкуна и појединих лобиста из иностранства који желе да покажу како Влада Србије не подржава довољно политику Европске уније у вези са украјинским конфликтом. Опције „завере“ према Вучићевој власти су могуће, али без реалности да дође до значајнијих политичких промена пре 2020. године.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: