НЕПРИЈАТЕЉИ РЕФОРМИ: НАПАД НА ДРЖАВНИ ПОРЕДАК

KORUPCIJAКада се планира стварање државних криза и паковање политичких афера које би требало да уруше „стубове државе“, као што су то на пример оружане снаге, најчешће се користе тајни архиви и разни досијеи чија је веродостојност тешко доказива. Медијски удар на Владу Србије реално може доћи из више праваца.

Један од могућих праваца представљају тзв. „унутрашње коруптивне структуре“ које користе власт за спровођење политичког криминала. Зато је неопходно „проветравати“ владајућу коалицију како би отпали они који су у политици пре свега због остварења личних амбиција и интереса. Нема сумње да избор компромитованих људи на челна места у јавним предузећима и агенцијама слаби рад Владе Србије.

Други сегмент је притисак политичких опонената и невладиног сектора који имају потребу да попут детектива истражују прошлост људи на власти, а затим кроз монтажу непроверених информација представе јавности колико је у ствари власт корумпирана. Истраживања невладиног сектора, који финансијске инјекције добија из ностранства, нису новијег датума. Зато са правом премијер Србије Александар Вучић каже да се води кампања против Војске Србије и да један део политичке јавности покушава да сруши све оно што је у Србији добро. Премијер сматра да се води кампања против институције у коју јавност има највише поверења како би се Србија дестабилизовала.

Трећи сегмент притиска на владу долази изван Србије од разних лобиста који желе да виде промену политичких ставова званичног Београда када је реч о „украјинском конфликту“ и односу према Руској Федерацији. Негативно представљање Војске Србије у јавности успорава евроинтеграције и ауторитет Србије током председавања ОЕБС-ом. Треба подсетити да је НАТО проверио све кључне генерале Војске Србије још у време председниковања Бориса Тадића. Дакле, Фонд за хуманитарно право само је одрадио посао онако како су му наложили финансијери из иностранства.

У решавању овог сложеног проблема треба се угледати на Руску Федерацију која је крајем 2012. године донела закон о деловању невладиног сектора који све оне организације које се баве унутрошњом политиком, а добијају новац из иностранства третира као страну агентуру. Уосталом тако су поступиле и Сједињене Америчке Државе које су сличан закон донеле још 1938. године и који је још увек на снази. Дакле, треба донети закон који ништа не забрањује, никога не ограничава и ништа не затвара, већ само регулише начин финансирања.

Томислав Кресовић
Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: