ОДЈЕЦИ (НЕ)ПРАВДЕ: МИР, МИР, МИР – НИКО НИЈЕ КРИВ!

HRVATOSRBIJAНи Србија, ни Хрватска нису починиле геноцид у грађанском рату деведесетих година. Тако бар сматра хашки Међународни суд правдe. Тако је извршена „равнотежа“ односа Србије и Хрватске у оптужбама за геноцид на међународном плану. Нису негирани злочини, али је одбачена сумња у постојање планираног геноцида обе државе током рата.

Хрватска је очекивала да ће својом оптужбом отежати позицију Србије у процесу евроинтеграција и истовремено наплатити ратну одштету за разарање Вуковара. Са друге стране, Србија је очекивала да ће бити уважени аргументи за акцију „Олуја“ августа 1995. године када је под силом и претњом смрћу у највећем егзодусу у Европи после Другог светског рата Хрватску морало да напусти више од 250 хиљада Срба.

Пресуда Међународног суда правде показује да је по најоштријим критеријумима стављена тачка на причу о геноциду. Овом пресудом је спречено свако даље вођење „Хладног рата“ између Хрватске и Србије. Хрватска је чланица ЕУ и НАТО. Да је којим случајем прихваћена српска контратужба о геноциду у акцији „Олуја“ умногоме би била нарушена међународна позиција Хрватске као чланице ЕУ. Поред тога акција „Олуја“ изведена је под политичким „благословом“ САД и делом НАТО-а. Прихватање тужбе Хрватске да је Србија починила геноцид аутоматски би запечатила сваку помисао званичног Београда да ће позитивно окончати процес евроинтеграција.

ЕУ тражи равнотежу односа Хрватске и Србије, а не конфронтацију. Гледано са позиције Западног Балкана, одлука Међународног суда правде је на неки начин релаксирајућа, јер Србија није оптерећена бременом геноцида, нити се избегли Срби из Крајине током акције „Олуја“ третирају као жртве геноцида.

Хрватска државна политика је изгубила адут да Србију и њене институције из периода деведесетих година јавно квалификује као геноцидне. Сада у очима западњака еуфорично обраћање хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић окупљеним „присташама“ у Загребу када је раздвајала Војводину од Србије, а Србе у Хрватској представљала као Хрвате, може деловати ретроградно. Уосталом сви ти намерни лапсуси утицали су да председник Србије Томислав Николић одустане од свог пута у Загреб на инаугурације председнице Хрватске.

Одлука Међународног суда правде посебно је неповољна по политику Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) која је очекивала повољнији судски исход да би га искористила за освајање власти. Са друге стране, владајућа коалиција у Србији нема потребе да у парламенту на било који начин капиталише „међународну правду“. Граде се нови односи на Балкану, али ће још дуго бити присутна обострана подозрења. Међународни суд је проценио да је мир победио међусобне оптужбе и да би требало да се граде нови односи на реалполитичким основама.

Томислав Кресовић
Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: