ГЕОПОЛИТИКА: СРБИЈА ПОД ЛУПОМ ЕУ

POD LUPOMЗападне силе су примиле са негодовањем чин припајања Крима Русији. Ипак поједине заједнице Руса, Срба и других народа нису се устручавале да јавно искажу своје расположење. „Крим је Русија, Косово је Србија“, скандирала је својевремено мешовита руско-српска група демонстраната окупљених пред Генералним конзулатом САД на тргу Мартин у аустралијском граду Сиднеју. Ванпарламентарна десница у Србији са одушевљењем је прихватила чињеницу да званични Кремљ има снаге и одлучности да повлачи радикалне дипломатске потезе.

Међутим, српска дипломатија вешто избегава да се изјасни по питању „украјинског конфликта“, поготово када је у питању статус Крима. Министар спољних послова Ивица Дачић сматра да су нам и Украјина и Русија пријатељске земље. Једино што Србија жели јесте да се пронађу политичка решења у односима Русије и Украјине. До тада Србија ће поштовати територијални интегритет и суверенитет сваке државе, али такав став очекује од других држава када је у питању територијални суверенитет Србије. Међутим, Немачка дипломатија од Србије очекује већу подршку ставовима Европске уније у решавању „украјинског конфликта“.

„За нас је најважније да је Србија донела одлуку да постане члан ЕУ и да Русија тај пут не блокира“, каже немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм и додаје. „За нас је важно да се Србија прикључи ставу ЕУ кад је у питању Крим, односно да је његово присаједињење Русији у супротности са међународним правом. Непризнавање анексије Крима је за нас важно, а не толико да Србија уведе санкције Русији“.

На посредан начин овде се ради о изјашњењу Србије о карактеру сукоба у Украјини. Косово је 1999. године под притиском и окупацијом НАТО-а постало протекторат УН и мисије НАТО да би касније ова територија била „отета“ од Србије и призната као држава од стране већег дела чланица ЕУ, САД и других сателитских земаља. Сада те исте државе од Србије траже мишљење о статусу Крима.

Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм каже да је за ЕУ приоритет нормализација односа Србије и Косова „зато што ЕУ неће да увезе нови конфликт између две државе. То смо имали са случајем Кипра и десет година после приступања Кипра тај конфликт имамо и даље. Али то није захтев да признате Косово. У ЕУ има још чланица које до данас нису признале Косово“.

Комплексност политичких односа ЕУ и Србије може се сагледати кроз следећа питања: 1. Да ли је Крим у Русији? 2. Да ли је Косово у Србији? и 3. Да ли је Србија спремна да нормализује односе са такозваном Републиком Косово? Прво и треће питање су захтеви ЕУ, а друго питање је искључиво унутрашње питање Владе Србије. Иако је званични Кремљ веома захвалан Србији што није поклекла под притисцима које долазе са Запада, нема сумње да ће Европска Комисија од Србије ускоро тражити да недвосмислено усклади своју спољну политику са ЕУ. Европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан је недавно изјавио да ће Србија моћи да отвори прва поглавља у преговарачком процесу, тек када примени све што је предвиђено Бриселским споразумом. Тек тада почиње права политичка драма која крије неизвестан епилог. За сада остаје непознаница да ли ће ЕУ за Србију бити „мирна лука“ или непотребна авантура?

Томислав Кресовић
Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: