БАЛКАНСКА ГЕОПОЛИТИКА: ИЗМЕЂУ (НЕ)ДЕЛА И ДИПЛОМАТИЈЕ

PUTOKAZ KOSOVSKA VITINAУ регионалној геополитичкој игри вођеној по „тихом диктату“ политичких архитеката из Берлина, Брисела и Вашингтона учествују представници албанске политичке сцене Приштине, Влада Србије, али и Тиране. Један од неочекиваних политичких потеза који је изазвао велику позорност српске јавности јесте изјава лидера „Самоопредељења“ Аљбина Куртија да су односи између Приштине и Београда бољи од односа Владе Албаније са Београдом. Курти је за Радио „Слободна Европа“ изјавио да албански политичари на Косову морају да верују у нормализацију односа лидера косовских и српских институција, уколико званични Београд одустане од своје јужне покрајине.

Овогодишњи економски раст на Косову који је износио 2,5 одсто може да доведе до социјалних немира, а могуће су и демонстрације које по Куртијевим речима „Косово воде ка експлозији“. Без обзира на мирољубиву реторику премијера Албаније Едија Раме коју је демонстрирао на самиту шефова влада земаља централне и источне Европе са Кином у Београду реална ситуација на Косову указује на лицемерно понашање албанске стране. „Народи траже одговоре. Фудбал постаје велико питање када су други проблеми иза нас. Хајде да дамо просперитетну будућност нашим народима. Учинимо да прошлост не утиче на нашу будућност, а заједно можемо имати бољу будућност… Не треба да будемо тако мали као фудбалска лопта. Она је превише мала. Свет је велики, а фудбалска лопта је превише мала“, рекао је Рама.

Користећи се Рамином алегоријом могли би закључити да заиста не треба да будемо мали као фудбалска лопта, али ни тако велики у дрскости као они који су пустили да се платно са провокативним садржајем вијори изнад глава навијача који су у сред Београда на некадашњем стадиону ЈНА дошли да подрже репрезентацију Србије. Треба се запитати да ли нам је потребан такав вид савезништва каквог нам нуди албански премијер Рама? Шта је премијер Рама учинио да се уклони путоказ постављен у центру Косовске Витине који обавештава о удаљености од овог места до градова који би по укусу великоалбанских идеолога требали да се нађу у тој квазидржави?

И да ли треба прећутати да путоказ приказује удаљеност до Ниша, Улциња, Јањине и Прешева, а иза целе ове примитивне политичке акције управо стоји радикални албански покрет „Самоопредељење“. Да ли треба да забијамо главу у песак и да се правимо да не видимо шта се заиста данас догађа на Косову и Метохији? Да ли треба да заборавимо да је у присуству великог броја окупљених косовских албанаца постављен и споменик америчком дипломати Ричарду Холбруку, и то само из разлога што је био један од највећих америчких „јастребова“ када су моћници одлучивали да 1999. године „обогате“ Србију осиромашеним уранијумом?

Одговор на сва питања се сам намеће. Да подсетимо, албански премијер Еди Рама се по завршетку своје прве посете Србији вратио у Албанију преко Косова, а по преласку административног прелаза Кончуљ, застао је како би поздравио групу Албанаца који су носили заставу са мапом „велике Албаније“. Премијер Рама нас је заиста уверио да је дипломатија вештина да се говори када нема шта да се каже и да се не каже ништа када има шта да се каже. Што би наш народ рекао: „Треба више веровати људским делима, него празним речима“. А дела показују да политичари и у Тирани и у Приштини, без обзира да ли припадају позицији или опозцији када се бране албански национални интереси „дишу као један“.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: