У ФОКУСУ: ЕВРОФИЛИЈА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

EU LJUBAVЗападни Балкан припада Европи, а да ли припада и Европској унији? Судећи по напорима које земље Западног Балкана уложу не би ли што пре постале чланице моћног европског савеза, одговор би могао да буде потврдан. Без обзира на све несугласице и условљавања које водеће чланице Европске уније стављају пред Владу Србије, ипак се крупним корацима спроводе реформе које су у складу са постављеним стандардима.

Шефица преговарачког тима са Европском унијом проф. др Тања Мишчевић је велики оптимиста. Како каже, очекује нас велики посао, тешке одлуке, пуно рада на процесу измене Србије као такве, а то на крају може само да донесе корист. Када је реч о преговорима, очекује се да би завршетак процеса скрининга могао бити крајем марта 2015. године. Међутим, посматрајући глобално процес евроинтеграција остаје нејасно да ли у Србији и другим земљама Западног Балкана преовлађују еврофили, еврооптимисти и евроентузијасти или је у питању само еврореализам?

Политиколози сматрају да по схватању еврофила ЕУ представља идеалну опцију која нема алтернативу. То је политиколошко-културолошка творевина која може само да се развија у будућности. Постоји и нешто умеренија струја тзв. умерени еврофили, који се користе прагматичним аргуметима којима доказују да је боље бити чланица ЕУ, него живети изван ње. Истини за вољу, популарисање европских интеграција више се ослања на европске политичке и економске елите, него на европско становништво. Политичке елите балканског региона своје примарне циљеве евроинтеграција не остварују толико директно кроз подршку широких друштвених слојева, колико кроз њихову политичку пасивност и неодлучност. Управо та општа друштвена пасивност и неодлучност да се искаже став да ли је већина „за“ или „против“ евроинтеграција велика је препрека за оне политичке струје које популаришу евроскептицизам или суверенизам.

По мишљењу Милоша Кнежевића, аутора књиге „Евроскептицизам: 111 евроскептичких фрагмената“, евроскептици нису примарно и еврофоби. Унутар евроскептицизма верује се у постојање суштинске и аутентичне Европе, како оне Европе која у најширем смислу споља окружује Србију, тако и оне Европе која је унутрашњи састојак њеног историјског, културног и цивилизацијског бића. Унутрашњи доживљај Европе у целини је важан, а по свему судећи, у Србији је такав доживљај снажан. Дакле, у питању је једно снажно осећање свеприсутности културолошкој матици Европе, односно западне цивилизације.

Иако Србија на геополитичкој мапи света себе позиционира као Исток Запада, и Запад Истока, публициста и књижевник Слободан Деспот веома проницљиво закључује да „Запад више нема географије. Запад је антрополошко обележје нове људске врсте која више не може да живи без индустријско-енергетских помагала, као што рибе не могу да дишу ван воде“… „Једина алтернатива Западу као цивилизацији јесте унутрашње преображење човека, а никакво политичко решење. Укинути Запад као начело организације човечанства је равно одустајању од електричне струје“.

Због тога еврофили користе термин Западни Балкан, као део регионалног приступа који популарише Европска унија у циљу проналажења трајног решења после вишегодишњих сукоба у оптерећеној регији.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: