ПРИВРЕДНЕ РЕФОРМЕ: СТОП „БУРАЗЕРСКОМ“ ПОСЛОВАЊУ

dzakВелико је питање када ће Србији бити боље. Одговор на то питање зависи од глобалне политике у Европи и региону, као и од унутрашње стабилности Србије. Спољни дуг Србије је 2003. године износио 11 милијарди евра, а у августу 2014. године је забележен дуг од 21,8 милијарди евра или 67,9 одсто БДП. И поред вртоглавог раста спољњег дуга и не тако благонаклоне помоћи од стране Међународног монетарног фонда, Влада Србије смело спроводи реформе.

„Биће само трка у времену да ли је у праву ММФ или влада да ће Србија бити веома добро место за живот у 2016. или 2017. години“, каже премијер Србије Александар Вучић. Премијер исказује оптимизам вредан пажње. Међутим, запуштеност Србије у сваком погледу у последњих дванаестак година указује да ће се „оздрављење“ Србије временски одужити и да ће бити фазно.

Србија је потписала веома тежак уговор са ММФ и што време аранжмана буде краће то ће се пре стабилизовати финансије, јавни сектор и афирмисати приватни и корпоративни приступ. ММФ у дужем трајању нигде и никоме није био добар партнер. Премијер Србије поручује страним, посебно немачким инвеститорима да не треба да размишљају о инвестирању у другим земљама региона, јер им нико неће понудити боље услове од Србије. Бољи услови у Србији подразумевају повољан имиџ и лакши пут до инвестиционих улагања, почев од једноставности законске и адмнистративне процедуре, до начина трансферисања капитала. Србија треба да буде „добро место“ за страни капитал, али да се не урушава економска сувереност Србије. Инвестирање и капитал морају бити једнаки и за странце и за домаћи бизнис.

Србији ће бити боље када се уреде правила игре и када се редукује државна корупција заступљена у јавним предузећима, као и у приватним компанијама заснованим на мафијашко-тајкунски начин. Позитивно је што се „чисти“ домаћа привреда од финансијских шпекуланата, зеленаша и партијских заштићених корупционаша. Ако актуелна власт успе да среди односе на привредној сцени уз поштовање закона и тржишних принципа, уз јасну поруку о слободи инвестирања, Србија може у наредном периоду да отвори своја врата као пожељна држава за улагање.

„Доста је било те пијаце, ја сам добар са тобом, ти ћеш остати директор јер те неко подржава, ти мени даш кредит, сви се лепо договоримо, сви смо богатији, имамо приватне авионе, а Србија све то мора да плаћа“, каже Вучић. Елиминисање ових коруптивних појава који се индукују из сфере политике отвориће конкуренцију, а не монополе. То ће бити тешка борба јер се у Србији од 1990. године води политика партијских интереса и моћи заснована на „буразерској“ економији политичких и олигархијских интереса. Такве појаве страни инвеститори препознају па избегавају да инвестирају. Наравно, увек се појаве стране фирме које перу новац или износе девизе из Србије на шпекулативан начин.

Поред тога, треба порадити на одговорној и стратешки планираној улози државе која је дужна да инвестира у развој. У праву је професор др Божа Драшковић са Београдске банкарске академије када каже да у Србији не постоји Савет за реиндустријализацију. Министри привреде су се у протеклој деценији углавном бавили приватизацијама, а не развојем. „Ми немамо министарство индустрије, а немамо га зато што се не уклапа у концепт либералног тржишног фундаментализма“, каже за „Геополитику“ професор Драшковић.

И по ко зна који пут помињемо чувену кампању „кидања ланаца и катанаца“ са зарђалих фабричких капија, коју је својевремено промовисао Богољуб Карић. Пружањем шансе домаћим произвођачима у Србији би био остварен основни економски циљ, а то је да коришћењем сопствених ресурса, уз државне подстицаје остваре што већи профит који се не би трансферисао у иностранство, већ остајао у Србији.

Томислав Кресовић
Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: