ГЕОПОЛИТИКА: ЕНЕРГЕТСКИ КОНФЛИКТ ВЕЛИКИХ СИЛА

SMAWОдноси Русије и Запада доведени су на најнижу тачку од завршетка хладног рата. Конфликт у Украјини, санкције ЕУ према Русији, активирање НАТО-а према Русији, као и политички конфликт око „Јужног тока“ утицале су да Балкан трпи непланирану материјалну штету. Русија је донедла одлуку да обуставља гасни „Јужни ток” због Бугарске која се покорила ставовима ЕК. Таква руска одлука отежава енергетску стабилност Балакна и већег дела Европе, а Србију доводи у енергетску неизвесност. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да би било веома штетно уколико се не реализује пројекат „Јужни ток“, јер би Србија остала без алтернативног правца за довод гаса.

„Била би велика штета за све, од Русије преко земаља нашег региона до целе Европске уније“, каже министар Дачић, и додаје да изградња гасне интерконекције Србија-Бугарска није замена за „Јужни ток“, јер Бугарска такође нема други провод гаса осим из Русије. Енергетски и политички продор Русије на Балкан смета пре свега САД и НАТО, а у Европској унији Немачкој, која себе види као економског протектора Балкана. Ову тезу потврђује став канцеларке Ангеле Меркел која је у интервјуу за лист „Велт ам Зонтаг“ оптужила Москву да покушава да учини земље западног Балкана економски и политички зависнима од Русије, како би у том региону повећала свој утицај. Немачка је сама стратешки партнер Русије, али под утицајем украјинске кризе и ауторитета САД и НАТО-а мења се и политички став Немачке.

Меркелова је оптужила Русију да се меша у унутрашње послове одређених земаља које желе да имају блискије односе са Европском унијом и саопштила да је НАТО приправан за вид есклације на реалцији Русија-Укранија или других држава које гравитирају око Русије и ЕУ.
Пре одлуке око одустајања од „Јужног тока”, притисак на Русију и наводно њен утицај на Балкан саопштио је таблоид „Шпигл” током новембра. „Влада у Москви покушава да Србију тешње веже за себе кроз војну срадњу и испоруку гаса. Путинов циљ је да балканске државе може тако да стави под притисак да се оне или дистанцирају од чланства у ЕУ или да као чланови проруски утичу на ЕУ-одлуке“, пише „Билд“.

Заоштравање односа Русије и ЕУ, односно Немачке, био је сигнал групе од 60 истакнутих Немаца који су затражили од своје земље и Запада да започну дијалог с Русијом, верујући да је то основа обезбеђивања мира у Европи, а не даља изолација Москве која је „опасна за свет“. Петицију „Нови рат у Европи? Не у наше име!“ потписали су Немци из разних области – политике, економије, културе и медија, укључујући бившег канцелара Немачке Герхарда Шредера и редитеља Вима Вендерса.

Србија има мали маневарски простор за утицај, али може као држава која ће од јануара 2015. године председавати ОЕБС-ом да води једну равнотежну дипломатију која ће релаксирати односе ЕУ и Русије не смао око украјинске кризе већ и односа у Европи.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: