НОВИ ХЛАДНИ РАТ: МАЛЕ ДРЖАВЕ НА ГУБИТКУ

Фото: Бета/АП

Фото: Бета/АП

Запад према Руској Федерацији упорно води политику изолације. То само говори о степену политичког примитивизма и показује да није превазиђена хладноратовска доктрина. Демонстрација дипломатске некултуре могла се видети и на самиту Г20 у Аустралији где су западни лидери дали све од себе да покажу отворену одбојност према председнику Руске Федерације Владимиру Путину и истакну супротан став у решавању украјинског конфликта.

Заједничка фотографија учесника самита показује како је третиран председник Владимир Путин, а медији су пренели да је имао и лош смештај. Зато никога не треба да чуди разлог ранијег напуштања Самита и одласка председника Путина у Москву. Хладноратовске санкције Запада према Руској Федерацији само продубљују глобалну светску нестабилност и продужавају конфликт у Украјини, који можда стратешки одговара САД и НАТО, али са друге стране исцрпљује Европску унију која би могла да постане „колатерална штета“ у овом сукобу.

Процењује се да би увођење нових санкција Русији смањило глобални утицај Запада. За сада НАТО није спреман за војни конфликт са Русијом, али зато су видљиви први ефекти економског слабљења руског утицаја у Европи. Што буде дуже трајао притисак на Русију, то ће се теже водити дипломатски преговори.

САД и бивши СССР биле су актери хладног рата од 1949. до 1989. године. Руска дипломатија се сада окреће Азији пратећи своје геополитичке и енергетске интересе које може да оствари уз помоћ Кине и других држава. Ипак, стратешке везе ЕУ и Русије су реал-политичке и прагматске. „Надамо се да још нисмо прешли тачку без повратка. Заинтересовани смо за прогресивни развој односа са ЕУ. Русија држи ЕУ за свог веома важног партнера. Украјинска криза је резултат америчких планова о проширењу геополитичког простора који контролишу”, каже министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров.

Притисак САД и ЕУ на Русију може допринети само јачању одбрамбених снага Руске Федерације и њених ванредних потеза у заштити својих националних интереса, што ће се одразити и на економију и безбедност Балкана. Хладноратовска политика сада отвара питање утицаја великих сила у Србији. У сваком случају, мале државе које нису у конфликту платиће високу цену своје лојалности ЕУ, САД или Руској Федерацији.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: