УСПЕХ „КАРИЋ ФОНДАЦИЈЕ“: ПОШТОВАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ВРЕДНОСТИ

KARIĆ FONDACIJAНаграда „Карић Фондације“ представља велико признање. Истина, није реч о српској Нобеловој награди, већ о признању најбољима у својој области не само у Србији, већ и на међународном плану. Нико до сада није доводио у питање да се лауреати брижљиво бирају. Новинар „Политике“ Александар Апостоловски у својој колумни под насловом „Ко је Гејтс, а ко Сорос у Србији“ предузео је малу интелектуалну авантуру препуну претпоставки и магловитих мотива.

„Богољуб је, заједно са својом браћом, схватио да ће доделом награда своје фондације најистакнутијим интелектуалцима и новинарима платити и део друштвеног угледа лауреата који се прелио како на Богољуба, тако и на фамилију. Новчане награде су, тако, добили Јован Ћирилов и Петер Хандке 2000. године, а већ наредних јесени награду су добили и новинарка Б92 Бојана Лекић, колумниста НИН-а Миливоје Глишић, и даље редом: Драган Бујошевић, Милан Влајчић, Милош Васић…“, набраја имена Апостоловски.

Из наведеног произлази да када сте у могућности да некога наградите, то у ствари радите да бисте се над њим узвисили или да бисте украли део његове славе. Да ли заиста ико може да поверује у то да је награда у функцији величања Богољуба Карића или његове фамилије? Зар није потпуно оправдано да једна фондација обавља своју алтруистичку улогу величајући националне вредности и појединце који то заслужују. Зар не би било корисније да се уважени колумниста запитао зашто до данас немамо националну награду која би била равна награди „Карић Фондације“?

И још нешто није фер. Новинар Александар Апостоловски прозива лауреате ове награде да се нису на прави начин одужили Фондацији „Браћа Карић“, приметивши при том да је власник ТВ Пинк Жељко Митровић пожелео „да се Боги што пре врати, иако су некада њих двојица били љути противници у суровом телевизијском бизнису“.

Јавности је одавно познато да Богољуб Карић и његова породица никада нису тражили да се лауреати награде на било који начин лобистички изјашњавају о његовом повратку у Србију из изгнанства. У супротном, то би била злоупотреба угледа лауреата. Богољуб Карић је то оставио у обавезу државним органима и адвокатима, а награде се уручују најбољима у календарској години или за животно дело.

Није на нама да спекулишемо шта би урадили неки други фондови или појединци да су у могућности да додељују престижне награде. У сваком случају, онај ко хоће да буде објективан и незлобив јасно ће видети величину ове награде, као и добронамерност дародавца. Њих новински написи, попут горе наведеног, могу само да онерасположе.

Томислав Кресовић
Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: