ПОД БУДНИМ ОКОМ: СРБИЈА ПОСТЕПЕНО У ЕУ

EU OKOСумње да би услед дипломатских притисака који долазе из Европске уније Србија могла да поклекне и уведе санкције Руској Федерацији, по свему судећи „пале су у воду“. Али не треба заборавити да управо „тиха вода брег рони“. Европска унија профилише концепт по коме ће Србија постепно усклађивати своје дипломатске односе са Руском Федерацијом у складу са инструкцијама које добија из Брисела.

Долазак Европског комесара за суседску политику Јоханеса Хана у Београд пружио је заправо повољан сигнал властима у Србији да су добили својеврсни политички „грејс период“ да постепено хладе односе са Русијом. То потврђује и председник Србије Томислав Николић речима да Србија „у овом тренутку неће уводити санкције Русији“, али и да чланство у ЕУ подразумева заједничку спољну политику.

„Јоханеса Хана сам дочекао у бољим околностима него када сам први пут срео Штефана Филеа. Требало је убеђивати ЕУ шта су намере Србије, да ли су наша јавна залагања да Србија буде део ЕУ искрена. Данас, после две и по године, апсолутно је јасно у Унији да Србија жели да буде чланица“, рекао је председник Томислав Николић на заједничкој конференцији за новинаре са европским комесаром за суседску политику.

Бриселске смернице пружиле су више простора за политичко деловање властима у Србији, тако да се сада „лакше дише“. То показује и обраћање премијера Александра Вучића на изборној скупштини Јединствене Србије (ЈС). „Србија се понаша у складу са интересима свог народа и грађана, има своју политику, морал, традицију и стратешке путеве“, истакао је Вучић, уз напомену да Србија чува своју независност и интегритет, слободу и достојанство, а да јој је циљ да буде део Европске уније, уз очување својих традиционално добрих односа са Руском Федерацијом.

Управо очување добрих односа са Русијом може бити пресудно за успешно спровођење зацртаних реформи Владе Србије у неколико наредних година. Да је којим случајем Србија натерана да одмах уведе санкције Русији претрпела би много више штете, него што би од тога имала користи. Дошло би до суспендовања споразума о слободној трговини Србије са Русијом, настале би потешкоће у вези реализације кредита потребног за обнову српских железница у износу од 800 милиона динара, нарушила би се енергетска безбедност Србије, посебно реализација пројекта гасовода „Јужни ток“, а пооштравање услова за враћање дугова руским компанијама да и не помињемо.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: