РАСКРШЋЕ СРБИЈЕ: ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА

POLITIČKA RASKRSNICAТоком двовековне модерне историје Србије дошло је до европеизације у формирању државе и културе, али никада нису прекинуте духовне нити са Русијом. Као моћна словенска империја Русија је у 19. веку тежила да изађе на топла мора, те је с пажњом спроводила свој утицај на Балкану, гледајући ка Леванту, као и ка црноморском басену.

Култура Србије и просвећеност је била на размеђи Истока (Русије) и Запада (Немачке и Аустроугарске монархије). Царска Русија је била дипломатски поседник стасавања аутономије и државности Србије, али је на Берлинском конгресу 1878. године Запад одиграо кључну улогу у давању независности и државности Србији и Црној Гори. Србија је била у царинском сукобу са Западом у периоду од 1906. до 1911. године и у спору после убиства краља Александра Обреновића и Драге Машин. Русија је ушла у рат са Немачком и Аустроугарском да би подржала Србију после објаве рата Србији од стране Беча и Берлина. Србија, односно Краљевина Југославија обнављана је на капиталу Запада, док је СССР био подршка Титовој Југославији до 1948. године. Тада се бивша Југославија окреће Западу, Маршаловом плану и везама са САД рачунајући и НАТО. Запад, пре свега САД, али и Немачка подржавале су распад СФРЈ и отимање Косова од Србије.

Сада је Србија на путу ка ЕУ. Опет је усмерена ка Западу, али не крије да не жели да прекида односе са Руском Федерацијом. Србија је чланица „Партнерства за мир” као политичке организације блиске НАТО, али има војно технику и економску сарадњу са Руском Федерацијом. Србија није увела санкције Руској Федерацији због Украјине, али је извесно да ће морати да у блиској будућности одреди своју спољнополитичку позицију.

Амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби је мишљења да је „Србија више окренута Западу него Истоку, и ближи су вредносни системи Европске уније (ЕУ) и Србије, упркос историјским и верским разлозима за сарадњу са Русијом“. Русија никада није поробљавала Србију, али је СССР имао ратне планове према Југославији. Русија није била у стању да се супротстави разарању Србије током НАТО агресије 1999. године, али је заоштрила своје односе са НАТО и САД. Србија је добила подршку од Руске Федерације за своју дипломатију око Косова. Не треба заборавити да је Србија енергетски зависна од руског гаса и има виталне пројекте и са Русијом и са ЕУ и САД. Дакле, Србија је на раскрсници стратешких интереса западних сила и НАТО у свом продирању ка црноморском басену, као што је битна и за геоекономске интересе Руске Федерације на Балкану.

На економском плану Србија има доста обавеза према ЕУ и ММФ-у који даје „зелено светло“ за стране инвестиције и сређивање монетарне сфере. Почевши од 2015. године Србија треба да председава ОЕБС-ом са обавезом спровођења уравнотежене европске политичке стабилности и одржавања мира пре свега у конфликту у Украјини.

Током председавања Србије ОЕБС-ом укрстиће се копља ЕУ, САД и Руске Федерације у решавању кључних питања везаних за европски мир и стабилност. Србија добија видну улогу, али и велику хипотеку уравнотежња односа између Запада (ЕУ, САД, НАТО), Истока(Русија) и Балканског региона. Амерички амбасадор покушава да укаже званичном Београду како је неопходно да се приклони Западу, а овде је реч о интересима Србије, стабилности Балкана и Европе без уцена и притисака.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: