ЧУПАВА ВРЕМЕНА: ГРАЂАНИ ПОД ДЕПРЕСИЈОМ И СТРЕСОМ

DEPRESIJAСрбија се налази на тешком путу транзиције, препуном страха од банкротства и општег сиромаштва. Све то се одражава на стање здравља грађана. По истраживању Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ висок крвни притисак има половина одраслог становништва, симптоме депресије 4,1 одсто становника, а у последњој години стрес је доживело 56,6 одсто грађана, што је више од 47,5 одсто колико се на стрес жалило 2006. године. Дакле, у Србији је оболело од депресије око 300 хиљада људи свих узраста, социјалних група и статуса. Светски подаци говоре да ће до 2020. године депресија у свету, али и у Србији бити друга болест.

Чувени амерички психијатар др Арон Бек описао је депресију као когнитивну тријаду: негативно виђење себе, негативно виђење света, негативно виђење будућности. Ако применимо ове три категорије виђења депресије, онда можемо запазити да у Србији влада суморна слика сиромаштва, незапослености и других облика друштвене маргинализације, што у првом реду ствара синдром негативног виђења себе. Када се појединац отуђи и „затвори у себе“, када преовлада становиште да је прибијен уза зид проблема, активира се негативно виђење света. Тада наступају разни одбрамбени механизми у понашању, почев од страхова, повлачења у себе (феномен пужа), па све до агресивности и еуфорије. Губитак „себе“ и „света“ је и губитак и са реалношћу, али и са појмом „будућност“.

Стрес на негативне реакције активра депресију. Један од најчувенијих истраживача овог психичког стања Ханс Сели је још 1936. године поставио теорију према којој до болести долази услед поремећаја равнотеже у организму под дејством разних спољашњих и унутрашњих чинилаца. Депресивно понашање појединца приликом губутка посла, новца, стана–имовине или породице изазива бурне реакције. Управо због тога држава која предузима озбиљне мере економских и социјалних реформи које активирају штетне реакције треба да у одбрану здравља укључи велики број стручних тела за хитну превенцију менталног здравља, попут центара за социјални рад, завода за ментално здравље, психолошких тимова и цркве.

Тешко је одговорити на питање како се бранити и одбранити од депресије и стреса. Постоје нека општа запажања и савети стручних тела против депресије и стреса. Основне препоруке гласе: Избегавати стресне ситуације кад год је то могуће. Не потискивати емоције – плакати, препричати шта се десило. Енергију и потискивану агресију празнити кроз контролисану физичку активност, шетњама у природи, изузетно потрежити помоћ стручне особе. Одвојити довољно времена за сан и одмор. Спавати квалитетно и добро – правилан ритам спавања, у исто време, не узимати разбуђујућа средства – кафа, чај. Бавити се стварима које нису обавезне, пронаћи хоби и разоноду. Планирати и организовати обавезе, направити редослед. Не дозволити нагомилавање активности. Оно што може да се уради данас, никако не остављати за сутра.

Најчешћи облици појединачне „терапије“ против стреса и депресије грађани Србије примењују кроз игре на срећу, кладионице, коцку, алкохол и лаке дроге. Године које су пред нама веома су болне за ментално здравље нације. Зато је битно окупити породицу, пријатеље, колеге с посла и третирати их као социјални „нуклеус“ комуникација, а не конфронтација.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: