РЕФОРМСКА ПОЛИТИКА: ИСКОРЕЊИВАЊЕ ДРЖАВНЕ КОРУПЦИЈЕ

ZABRINUTI VUČIĆУ библијском Јерусалиму, врата града су се затварала увече, а трговци који нису на време изашли, ваљда због похлепе да зараде више, морали су да се са камилом и теретом провлаче кроз узак и низак пролаз од 70-так сантиметара, који је остајао отворен. Тај пролаз се називао „Иглене уши“. Премијер Србије Александар Вучић балансира између политике САД, ЕУ и Руске Федерације трудећи се да Србија води прагматичну реалполитику у региону и на путу ка ЕУ. Ипак, Александар Вучић као премијер сада пролази кроз „иглене уши“ због тежине потеза, али и стања друштвене, политичке и државне ентропије. Више фактора блокирају започете реформе премијера Србије.

Прво, Александар Вучић се налази пред великим изазовом како дисциплиновати јавни сектор, јавна предузћа и државну управу која у првом таласу реформи треба да поднесе велики терет одрицања и трансформисања. Да би влада Александра Вучића имала успех у првој години спровођења реформских мера, државна структура треба да му да подршку како би се тај систем могао пренети на већи део друштва. Када део државног система блокира државне мере, онда настаје унутрашња криза државе, односно долази до поремећаја у управљању јавним сектором.

Друго, влада Александра Вучића, пре свега, низ министарстава и владиних агенција, још увек није на висини задатка. Србија се налази у тзв. „кризном стању“ што значи да је неопходно да министарства стручније, одлучније и храбрије делују, са мањим степеном бирократизације и одсуства одговорности. Нужне су допунске промене у Влади Србије, пре свега у начину функционисања министара и државних службеника, уз бољу координацију рада који треба да буде транспарентнији. Премијер ће тешко водити реформску политику са структуром навиклом на стари систем рада са много празног хода и превише администрирања.

Трећи важан фактор тешкоћа премијера Србије у спровођењу нужних мера реформе државне управе јесте понашање партијских кадрова владајућих партија. Унутрашња бирократизација, стварање партијских феуда и тежња за сталном акумулацијом функција, уз притајену партијску корупцију блокира сваку озбиљну промену. То је искуство претходних влада и партија из којих су поникли корумпирани политичари. Уколико се не успостави јака партијска дисциплина која ће захтевати безпоговорну деакумулацију функција, извесно је да ће бујати паралелни центри моћи који касније могу постати врло непријатне политичке фракције.

Премијер Александар Вучић нужно има задатак да „утегне“ своју коалицију на радно- функционалној основи како се не би десило да буде рушен од „мангупа у сопственим редовима“. Колико ће грађани подражти Александра Вучића зависи од степена одговорности и рада актуелних структура државне моћи.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: