ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА ГОВОРА: „РЕСЕТОВАЊЕ ЈЕЗИКА”

ZnakPitanjaШколе и образовни систем у целини не фаворизују језичку културу, писменост и употребу ћирилице. Тако смо сведоци српског језика са великим бројем туђица модерног сленга ИТ технологија које се корсите као жаргонски језик у јавнсти. Све је мање у употреби слоган: „Говори српски да те цео свет разуме“. Језик се сваким даном „квари“ и „сакати“. Таква пракса се најбоље сагледава и уочава у медијским наступима политичара.

Академик Иван Клајн, један од наших најпознатијих лингвиста каже: „Нико од оних који одлучују у овом друштву није заинтересован за језичку културу. То се најбоље види у медијима, који су данас пресудни за развој језика. Сваки уредник пази да буде политички подобан, да случајно не умањи приход од реклама, али правилан српски језик нити је коме донео подршку власти, нити је зарадио и један динар за редакцију”. У праву је  др Михаило Шћепановић са Катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду када за „Политику” каже да: „Већини телевизија је, част изузецима, битније какве водитељка има ноге, него колико познаје српски језик“.

Говорна култура у Србији је све конфузнија, испуњена некултуром, агресивним наступом, пропагандним порукама и компјутерским жаргоном. Зато не треба да нас чуди да више ништа није „кул“, да се млади све мање „респектују“, да на друштвеним мрежама неприхватљиве ствари „лајкују“, да политичари одустају од „ресетовања односа“, а оне што су „екстра“ се све више сликају за „бук“.

Говор политичара у Србији је фразеолошки веома сличан говору њихових претходника из времена комунистичке власти. Променили су се само термини, фразе и динамика говора због постојања опозиције и различитих политичких интереса. Ако обратимо пажњу на језик посланика уочићемо да је он сав условљен оданости политичким вођама и стремљењу ка евроинтеграцијама. На снази је бирократски језик партијске олигархије. Грађани који прате рад парламента могу да примете како се поједини посланици утркују да буду запажени. Више им је стало да добију партијску подршку и додворе се јавности, него што им је стало да се дође до бољих законских решења. До 2000. године у Србији је постојао политички језик социјалиста, радикала, демократа и присталица СПО. Данас постоји само политички језик за и против ЕУ.

Парламет и друге државне институције пуне су интелектуалаца са разним титулама и звањима, али се не сагледава политичка култура говора, нема пристојног дијалога, расправа и дебата, већ је искључиво присутан једносмерни партијси говор. Што важи за политичаре важи и за писане и електронске медије који следе логику огољеног политичког говора допуњеног рекламним порукама. (Не)моћ језичке културе довела нас је да све мање примећујемо жаргонизам и кич који често иде уз све то. Ко разуме – схвати ће!

Томислав Кресовић
Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: