СОЦИЈАЛНА СЛИКА: ГРАЂАНИ СРБИЈЕ СВЕ СИРОМАШНИЈИ

SIROMAŠTVOПодаци говоре да сваки четврти становник Србије живи на граници сиромаштва. Анкете Републичког завода за статистику показују да 64 одсто испитаника је рекло да тешко или веома тешко саставља крај с крајем. Мере финансијске штедње и смањење пензија и плата преко 25 хиљада динара по свим искуствима трајаће дуже него што то реформе предвиђају. Могу се очекивати и додатне мере, јер је опште стање у Србији знатно теже него што изгледа. Пут у реално оздрављење Србије трајаће више од пет година уз фазно попуштање напетости, али уз појачану стопу сиромаштва и варијабилности у кретању запослености и губитка радних места.

Домаћинства у Србији највише новца прибављају од запослених у сталном радном односу – 46,7 одсто, али зато трећину породице финансирају пензионери и то са примањима до 25 хиљада динара и нешто преко тога. Радно ангажовани највише користе картице и чекове као средства плаћања, као и девизе из „сламарица“ којих има све мање. Према званичним подацима Народне банке Србије, на штедњи у банкама налази се око 8,5 милијарди евра. Према истраживању Ерсте банке, 45 одсто анкетираних још штеди у „сламарици“. Претпоставља се већ годинама да грађани код куће чувају од 3,5 до 4,5 милијарди евра. Економија „сламарице“, „почека“ и „дознака“ наших грађана из иностраства мање него раније одржава социјални минимум грађана Србије.

Истовремено, просечан грађанин највише ради за плаћање фиксних рачуна за живот, па тек онда исхране. Фиксни трошкови сваког месеца просечној породици у Србији „поједу“ око 30 хиљада динара од укупно 55 хиљада динара , колико према званичној статистици домаћинство месечно приходује. За просечну корпу је потребно око 40 до 50 хиљада динара месечно, а по истраживањима то је преосталих 25 хиљада динара. Просечан грађанин је на правим мукама. Или ће да плати трошкове и да буде гладан, или да не плаћа трошкове и буде релативно сит. Постоји и средња могућност, а то је да делимично плаћа трошкове, али да живи у релативној несташици хране и животних потреба. То све повлачи са собом и стварање дугова, па затим долази и до притиска повериоца на дужнике, али и до слабијег пуњења буџета од пореза. Пут тешких реформи у Србији нужно мора да прати и уређену социјалну димензију државе. Србија постаје сваким месецом сиромашнија и задуженија и тешко је реализовати нужни програм мера штедње без присуства државне, али и друштвене солидарности и стратегије самопомоћи.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: