ГЕОПОЛИТИКА: СРБИЈА У ВРТЛОГУ ЕВРОИНТЕГРАЦИЈА

SRBIJA I EUКакве све препреке чекају Србију на путу дефинисања својих државотворних интереса? Србија има два пута. Први је да уреди саму себе, среди унутрашње слабости и дилеме, а други пут је кретање ка ЕУ. Први пут је тежи, јер тражи унуташњу снагу, велики рад и моралне вредности како од људи на најодговорнијим државним пословима, тако и од друштва у целини. Други пут, који једном речју називамо евроинтеграције, не зависи само од Србије, већ и од политичке воље моћних држава ЕУ и њиховог виђења на који начин Србија треба да га пређе.

Управо због тога је премијер Србије Александар Вучић изјавио да Србија ради пуном паром и чини све што може у процесу европских интеграција, али никога неће да моли за чланство у ЕУ. „Србија ће урадити свој део посла, а на чланицама ЕУ је да одлуче када је довољно спремна“, категоричан је премијер Вучић. Искуство нам показује да су неке државе, односно највећи број држава из Источне Европе и са Балкана, које су чланице ЕУ, у великим унутрашњим проблемима. Објективно посматрано, све те чланице ЕУ би биле изван „моћног савеза“ да нису у питању геополитички интереси западних сила које су својевремено форсирале њихово учлањење у Унију.

Србија може своје место у ЕУ да „заслужи и заради“ ако смањи стопу сиромаштва, сузбије „сиву економију“ и корупцију и ако уреди свој економски и правни систем. Потребно је усмерити политичку олигархију да ради на бољитку грађана и општем положају Србије у свету. Нема сумње да се Србија и даље налази под огромном хипотеком прошлости. Објективно посматрано, Србију ће и надаље притискати по многим питањима да би „заслужила“ статус чланице ЕУ у наредних шест-седам година.

Тај притисак ће Западне силе одређивати у складу са својим геостратешким интересима. Од Србије ће тражити да „ресетује односе“ са државама из региона. Реч је, наиме, о информатичкој фрази која се у последњих петнаестак година примењује у високој политици америчке администрације. Западне силе покушавају да спроведу дипломатску акробатику из корена мењајући приступ у остварењу својих интереса. Када захтевају „ресетовање односа“ између земаља у развоју, онда је овај принцип подложан њиховој перфидној манипулацији.

Притисак ће бити жесток када је у питању дипломатски однос Приштине и Београда. Истини за вољу, Србија ће тешко постати пуноправна чланица ЕУ са недефинисаним државним границама. Друго геополитичко питање је однос Србије према Руској Федерацији. Треће геостратешко питање је однос Србије према НАТО. Не треба превидети да су све државе на југоистоку Европе и у некадашњој Источној Еропи, а које су чланице ЕУ ушле у састав НАТО. Сва остала питања везана за економију биће под патронатом Међународног монетарног фонда (ММФ) и политичке воље администрација у Бриселу и Вашингтону.

На путу ка ЕУ треба очекивати извесне политичке сметње од појединих чланица из региона, пре свега Хрватске, али и великих провокација које се све више упућују из званичне Тиране. Тај пут ће за Србију бити веома тежак без правовремене подршке еврокомесара. На питање како коментарише изјаву косовског министра спољних послова Енвера Хоџаја да Србија и Косово треба да потпишу мировни споразум, Штефан Филе је рекао да ЕУ тражи наставак нормализације односа Србије и Косова, а не признање. Поставља се суштинско питање шта значи „нормализација” односа Београда и Приштине ако се одржава „status quo“ који непрестано ствара дипломатске тензије?

Томислав Кресовић
Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: