ДРУШТВЕНИ АКТИВИЗАМ: КАКО ЖИВЕ СТАРИЈЕ ОСОБЕ?

Ilustracija GuliverGetty Images

Ilustracija GuliverGetty Images

У свету је октобар посвећен старијим особама. Када пензионера питате како живи данас, угловном ће те добити одговор – „како се мора“. Иситни на вољу, има и оних пензионера који имају пристојне приходе. У Србији живе четири групе: старосни пензионери, пољопривредници, самосталне занатлије и инвалиди. Просечна пензија износи око 24 хиљаде динара, мада је много већи број оних пензионера који имају неподношљиво малу пензију.

Иако није потребно правити некаква поређења са другим земљама да бисмо сагледали колико наши старији суграђани скромно живе, организација „Хелп ејџ интернационал“ нас опомиње да пензионери у Србији живе веома сиромашно. Истраживање показује да се Србија према висини пензије, квалитету здравствене заштите и безбедности  налази на 64 месту у групи од 91 земље. Боље рангиране од Србије су Словенија и Хрватска, а испред Србије, за целих 25 места, је и Албанија. „Србија има институционални оквир, али се договорене политике не спроводе, па је старијим лицима тешко да дођу до законом загарантованих услуга. То је зато што је Србија сиромашна земља као и због веома компликованих процедура потребних да се прође да би се остварило неко право или услуга“, пише у закључку овог истраживања.

„Не знам више како да се стиснем“, констатује једна пензионерка која је са непуних 15 хиљада динара месечних примања један од многих виртуоза у преживљавању суморне свакодневице. „Никада ми се није десило да не платим рачуне. Комуналије су ми приоритет и хоћу да платим све што потрошим, али гледам да потрошњу струје и гаса сведем на минимум“, каже ова наша старија суграђанка, коју поред тешких финансијских прилика, мучи слабо здравље и тешко издржива усамљеност.

Дакле, највише новца пензионери троше на храну и лекове, на шта им неретко оде и половина пензије. Од онога што им преостане у обавези су да плате режијске трошкове, тако да им често зафали да дају џепарац унуцима или да себе почасте неком посластицом. „Дрво се на дрво наслања, а човек на човека“, каже народна пословица. Можда је месец октобар право време да се сетимо најстаријих суграђана и да им пружимо неопходну помоћ. Усамљеном човеку и лепа реч много значи.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: