ВОЈНА ПАРАДА: ПОЛИТИЧКИ БАЛАНС СРБИЈЕ

PUTIN I NIKOLIĆДолазак председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина са високим државним и привредним званичницима 16. октобра на војну параду у Београд је по свему важна манифестација за Србију. Посматрано са медијског и политичког гледишта, то ће бити један од кључних светских догађаја. Уједно то је и знак поштовања Русије према Србији у борби против фашизма када су пре седам деценија  заједничким снагама ослобађали Београд.

Истраживања агенције „Фактор плус“ показују да Српска напредна странка (СНС) има убедљиву подршку грађана (50,5 одсто гласача), а долазак председника Русије Владимира Путина 71 одсто испитаника оцењује као позитиван догађај. Дакле, Путинов долазак у Србију је и признање садашње владе и председника Томислава Николића за вођење одмерене – избалансиране спољне политике.

Поставља се питање да ли посета Србији на војној паради поводом 70-то годишњице ослобођења Београда, уз обраћање руског Председника Владимира Путина представља политички и међународни „плус” или „минус”? Објективно, реч је о позитивном потезу српске државе која ће бити рационално третирана, посебно што Србија од почетка 2015. године преузима председавање ОЕБС-ом који је битно укључен у кризу у Украјини и друге међународне кризе. Србија показује да има свој међународни интегритет и да је способна да се вешто брани од свих облика политичких притисака. Путинова посета биће позитивна, јер даје сигнал за скорашњу нормализацију односа ЕУ са Русијом и омогућује стварање повољније европске политике. Безначајне су опције за пласирање негативних конотација Путинове посете, посебно због тога што бивши СССР није био „хегемон” према Србији и бившој Југосалвији, ни 1945. године, нити касније, већ савезник у борби против фашизма и веома значајан актер у борбама за ослобођење Београда 1944. године.

У интервјуу датом ТВ каналу „Русија 24“ председник Србије Томислав Николић је између осталог рекао: „Европа инсистира на делу споразума о приступању ЕУ који се тиче спољне политике. Али, увек постоје изузеци. У суштини, Европа нема заједничку спољну политику ни о једном питању“…“Ако постоје изузеци, они треба да буду за све, па и за Србију, а Србија ће испунити све нормалне услове да би постала члан ЕУ“. Наиме, Николић сматра да Србија није подељена као Украјина, где је „део за улазак у ЕУ, а део за Русију, а Србија жели да буде и са ЕУ и са Русијом.

Принципијелна, а не „удворичка” политика Србије у односима између ЕУ и Русије омогућава јој да добије потребан кредибилитет. Оваква спољна политика Србије сигурно ће донети нове инвестиционе, финансијске и трговачке бенефите који неће бити непримећени на Западу. Пошто је Србија и њена влада окренута ка ЕУ, стабилност односа са Руском Федерацијом даје позитивну реал-политчку оцену. Ово је добар потез и за владу Александра Вучића да ојача поверење у јавности и да се види да Србија има пријатеље и савезнијке. Историја је показала да државе које немају моћне савезнике неретко су маргинализоване и понижаване од великих сила на различите начине.

Томислав Кресовић
Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: