ПОГЛЕД У РЕТРОВИЗОР: ГРАЂАНИ УМОРНИ ОД ПОЛИТИКЕ

У готово четврт века српског парламентаризма било је много избора, промена, стварања политичких партија и рововске борбе власти и опозиције. Грађани су увек у жижи интересовања само у току избора, а после се на сцени само налазе партије и супротстављена опозиција. Бити политичар данас је пожељно занимање у коме се ништа не ризикује, осим могућег губитка моралних вредности и нарушеног интегритета. Са друге стране грађани прилично лоше живе. Као да не постоји политичка воља да се давно започети тразициони процеси једном заувек заустве и на неки начин превазиђу.

„Чак 62 одсто грађана сматра да политичари не говоре истину, а само десет одсто верује да углавном говоре истину“, каже Светлана Логар из „Ипсос Стратешког маркетинга“. Истраживање су другу годину заредом спровели Црта, у оквиру иницијативе Отворени парламент, и „Ипсос Стратешки маркетинг“, а подржали Британска амбасада и НДИ.

Иако не верују претерано политичарима, грађани у великом проценту излазе на изборе, дају своје гласове и поново нестају у општој друштвеној транзицији. Политика је постала као „опијум за народ“, нека врста „колективне судбине“. Грађани своје „карте“ поверења улажу у „игру“ политичара и партија, а дајући им изборно поверење мењају своје, али и њихове животе. Просечан грађанин Србије има известан отпор према политичарима као синдрому власти, али стално хрли ка политици тражећи своја животна решења. Наведено истраживање указује да постоји стални пад заинтересованости грађана за политику, па се само 23 одсто њих изјаснило да их политика бар донекле интересује, што је пад за 20 одсто у последњих десет година. Тек сваки петнаести грађанин је у протеклој години учествовао у некој акцији како би се решио проблем у његовој локалној заједници.

Ипак последњи избори су показали да је 50 одсто изашлих на изборе дало глас и поверење СНС и Александру Вучићу што је потреба тражења спаса и наде у боља решења. Тако су грађани Србије деведестих година били масовно одушевљени СПС и Слободаном Милошевићем, касније ДОС-ом, ДС-ом и данас СНС. Партије праве савезе и коалиције, а само су грађани ти који представљају легитимне легалисте демократије.

Наведено истраживање јасно указује да трећину испитаника интересују реформски закони, али 64 одсто сматра да објашњења политичара шта ови закони доносе нису довољно разумљива. Дакле, проблем је у неповерењу у политичаре. Посебан проблем је што су парламентарци у Србији поприлично непросвећени и што законима прилазе као форми политичке борбе и масовне производње легалитета без суштинског сагледавања последица, односно колику ће корист од свега тога имати грађани.

И после 25 година параламентаризма, по овом истраживању, грађани најмање знају о изборном систему Србије – само 16 одсто је знало да се посланици бирају по пропорционалном систему. Непознавање изборног система је вид слабог рада партија међу грађанима и представља вид евидентне политичке неписмености. Оно што грађани знају и препознају су петиције као вид грађанског става, отпора или грађанске непослушности у односу на потезе власти. Можда је сада, после 25 година парламентаризма у новијој политичкој историји Србије сазрело време да влада покуша да говори разумљивим језиком препознатљивим јавном мњењу.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: