ДРУШТВЕНА ГИБАЊА: КО СВЕ ПРИПАДА СРЕДЊОЈ КЛАСИ?

redovi_dionice-021008Познато је да је „средња класа” заштитни знак демократски уређених земаља и одраз модерног капитализма. Последњих 25 година на светском плану приметно је опадање „средње класе” и пораст сиромаштва, али и екстремно богатих људи. Статистика бележи да је средином ове године у свету било 2.170 милијардера, односно 0,5 одсто више него претходне године. Од почетка светске финансијске кризе 2009. године, број милијардера се повећао за 810 нових. Богатство милијардера је удвостречено и укупно износи 6,5 билиона долара (4,8 билиона евра). Према истраживању, 60 одсто нових богаташа је само стекло своје богатство, док је 40 одсто оних који су иметак наследили.

У периоду од 1993. до 2010. године, удео средње класе на светском тржишту рада је смањен 12 одсто, док је удео високе класе порастао девет одсто, а ниже за три одсто, наводи се у заједничкој студији белгијских, холандских и британских стручњака објављеној у магазину „American Economic Review“. Овај феномен захвата читаву Европу. Србија све више тоне у друштво сиромаштва, незапослености, задужености и смањења куповне моћи. Сви ови елементи указују да Србија нема „средњу класу” по мери модерног капиталистичког друштва, већ је још увек под траумама постсоцијализма и транзиције која је у Србији на сцени скоро четврт века.

Према званичним подацима, у Србији сваки четврти грађанин, односно 1,8 милиона људи, живи на граници сиромаштва. Стопа сиромаштва је 24,6 одсто, што пласира Србију на прво место међу сиромашним земљама Европе. За трочлану породицу праг ризика од сиромаштва је 24.624 динара, а за четворочлану 28.728 динара. Подаци показују да скоро 700.000 људи живи на „почек” да тешко плаћа кредитне трошкове становања, струју, инфостан, грејање, да милиони људи у Србији немају средстава за културне потребе и све мање за лечење и хигјену.

Поставља се онда суштинско питање „Ко је у Србији средња класа”? Да нису можда то делови запослених у јавном сектору, професори, лекари, судије, тужици, затим, нешто богатији политичари, функционери у јавним предузећима, поједине структуре у МУП, Војсци Србије и већи део свештенства СПЦ. У ову категорију спадају и малобројни пензионери са пензијама преко 600 евра, менаџери у приватним компанијама, инжењери и стручњаци за ИТ технологије који раде у страним компанијама у Србији.

Када се све сабере тај псеудосредњи слој у Србији не чини ни пет до десет одсто запослених у Србији. Број запослених у Србији је на крају марта 2014. године износио 1.698.000 људи. Дакле, „средња класа” би у максимуму у Србији била до 180.000 људи. Ако би тај број помножили са три или четири у склопу породице тај број не би био већи од 500.000 до 700.000 људи, што је око 10 до 12 одсто становништва Србије. Сиромаштво појачава смањење наталитета. Сваке године је 40.000 мање рођених него умрлих. Парови се све касније одлучују да оснују породицу, а миграције се не заустављају. Ако се тај тренд настави, 2060. године ће нас бити као 1927. године. Јачање „средње класе” у Србији је нужна потреба да би Србија себе отворила према региону и ЕУ и стабилозовала свој социјални и друштвени положај. Србија данас нема ни радничку класу, нити стабилну „средњу класу”. Србија данас има класу богаташа и тајкуна и класу сиромашних без посла, статуса и самопоштовања.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: