УКРАЈИНСКА КРИЗА: МАЊЕ ГАСА ЗА ЕУ

SMRZAVANJEПооштравање санкција ЕУ Руској Федерацији отежава мировно решење „украјинске кризе“ која отвара озбиљне политичке, економске и енергетске проблеме у Европи. Нове санкције ЕУ које треба да кажњавају енергетски сектор Русије не могу, а да не оставе озбиљне последице по Европу пред предстојећу јесен и зиму. Након Пољске и Словачке, Аустрија је трећа по реду европска држава која је од Русије добила значајно мању испоруку гаса него обично, и то у виду смањења од 15 процената. Овај тренд може да се даље настави према Пољској, Чешкој, а онда већим делом Балкана све до моћних држава попут Немачке, Француске, Италијe…

„Гасни ембарго“ Русије могао би реално да доведе и до социјалних и политичких немира у већини европских земаља. ЕУ има два избора. Први је да води оштру кампању против Русије што може допринети продужењу „украјинске кризе“. Други избор је превентивна дипломатија и начин да ЕУ и Русија постигну договор без мешања или арбитрирања НАТО, довођењем зараћених страна у Украјини за преговорачки сто, што је теже остварив сценарио. Руски гасни „одговор“ према Европи може бити додатни вид пооштравања односа, па је реално да ће Русија због својих стратешких интереса водити рационалну политику која би требала да „приволи“ ЕУ да примени еластичнију дипоматију. Глобално посматрано, интереси Русије и ЕУ су у међусобној зависности. САД као супер контролор ЕУ преко НАТО покушава да одржи кризу и створи услове за нови „Хладни рат“ који не одговара ни ЕУ, ни Русији. Последице „гасног ембарга“ Русије према Европи и ЕУ реално ће се одразити на становништво Европе, економију, али и на енергетксу безбедност, као и на стварање политичких турбуленција у Европи.

Грађанин ЕУ поставиће својим владама питање: „Зашто има мање гаса за грејање“? Просечног грађанина ЕУ не интересује карактер сукоба у Украјини, нити Русија као политички „непријатељ“, јер је Русија данас капитлистичко-тржишна држава у којој су стотине милијарди евра и долара капитала из ЕУ. На другој страни може се очекивати отварање политичких конфликата у државама ЕУ, уз штрајкове и социјалне немире који опет могу индуковати појаву веће нестабилности и повратак рецесије. Поседице „гасног ембарга“ су реалне и на Балкану и у Србији, и то ће успорити или умањити реформске мере садашње Вучићеве владе са извесним тешкоћама по реални живот грађана Србије и функционисање економије и привреде. Зато је нужно водити превентивну, а не „рововску“ или још боље рећи „хладноратовску“ политику, попут медијске кампање које стварају нетрпељивост према Русима и мржњу пема председнику Владимиру Путину.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: