БУЊЕВАЧКО ПИТАЊЕ: ОПЕТ СМЕТА ЋИРИЛИЦА

Фото ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Фото ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Поводом почетка школске године, без велике помпе и најава председник Србије Томислав Николић донирао је буњевачкој националној мањини у Војводини ћириличне уџбенике. Можда јавно мњење не би ни приметило добронамерни гест првог човека Србије да се у званичном Загребу није упалио „црвени аларм“. Испровоцирани памфлетом са Фејсбука који је објавила председница десне Хрватске странке права Анте Старчевића Ружа Томашић, хрватски новинари су похитали у Пазин да од председника Хрватске Иве Јосиповића затраже да се званично изјасни о питању Буњеваца у Војводини.

Тим поводом председник Хрватске Иво Јосиповић је одговорио: „Тај потез није коректан, и надам се да ће се исправити. С друге стране мислим да се не смијемо зауставити само на томе да критизирамо што је у другој држави направљено, него што смо пропустили и гдје је наш проблем“. На питање новинара да ли мисли да је то провокација, Јосиповић је рекао да је то „засигурно један континуитет политике која жели асимилирати Хрвате у Србији“.

Шта заиста о Буњевцима мисли председник Србије Томислав Николић могло се чути 25. новембра прошле године током говора у сали Градске куће у Суботици, а поводом празника буњевачке националне мањине. „Нисте ни Срби, ни Хрвати, већ аутентична словенска народност која има све атрибуте посебности и јединствености, свој кулурни идентитет, фолклор, историјско наслеђе“, рекао је тада Николић, нагласивши да Буњевци вековима живе на овим просторима и да је њихово право да чувају своју посебност и да увек поносно истичу да су Буњевци из Србије.

„Осећај припадности Војводини и Србији, као својој матичној земљи, изузетан је израз националне и патриотске свести“, рекао је тада Николић и додао да се разуме да је Декрет из 1945. године, када су били приморани да се изјашњавају као Хрвати сада неважећи и да им је враћено право да се, како је рекао, слободно и поносно изјашњавају као Буњевци.

У „Лексикону народа света“ познатог етнолога и новинара Мила Недељковића пише: „Буњевци су познати као католички Раци, Далмати и Илири пореклом ‘од Буне’ (из краја од Неретве и Сплита), по чему су добили име, дошли су крајем 17. века у Бач, Сомбор, Суботицу и Сегедин, очували етничке особине упркос мађаризацији и похрваћивању којима су били изложени. У недавној прошлости, упућени на Мађаре, знатно су допринели мађарском развитку и култури. Једна група се населила у Лику. Језик је српски (ијекавица и икавица), припадају јужнословенској подгрупи словенске групе индоевропске породице језика. Вера хришћанство (католицизам, у Лици православље)“.

А шта Буњевац мисли о себи, можда треба потражити одговор у песми Звонка Богдана: „..А на глави боца пуна вина/ коло игра, свакому се диви/ нек се знаде да Буњевац живи“. Поделе унутар буњевачке заједнице постоје дуже време. Док једни сматрају да су Хрвати, други су изричити да су Буњевци, док су се трећи изјашњавали на пописима да су неопредељени. На инсистирање Буњевачке и Шокачке странке 1991. године, Савезни завод за статистику уводи шифру за упис код изјашњавања националности Буњевац. То је узроковало да је 2002. године пописано 15.527 Буњеваца, док их је на наредном попису регистровано 16.706. И да их више нико не би својатао увек треба питати Буњевце ко су и шта су. А они кажу „ми смо Буњевци и ништа више“.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: