ПРИЧА ИЗА ДУГЕ: ЗНА СЕ ГДЕ СУНЦЕ ЛЕПШЕ ГРЕЈЕ

BLOG1Док је стварао свој балкански хит „Мој је живот Швицарска, скоро па савршен“, познати босански кантаутор Дино Мерлин није ни слутио да ће његов стих добити и научну потпору. Према истраживању британског „Економиста“, Швајцарска је дефинитивно земља из снова за долазак на свет. Ако нисте имали ту срећу да се родите у Швајцарској, није лоше живети у Аустралији, Норвешкој, Данској, Сингапуру, Новом Зеланду, Холандији и Канади. На жалост, на ранг листи „најпожељнијих места за живот“ Србија дели са Алжиром тек 54. место за 2013. годину.

Британски истраживачи поредили су услове живота у 80 земаља са свих континената користећи разноврсне параметре, међу којима је веома важан субјективни осећај задовољства, затим стопа криминала, поверење у државне институције… Тако су се испред Србије као повољније за живот нашле Хрватска (46.место) и Словенија (32. место), а ако је за утеху остале земље које су чиниле бившу Југу нису ушле на списак.

Истини на вољу, нико не може да одреди где ће се родити, али зато дође време када сами одлучујемо где ћемо живети. Што би рекли стари Латини „где је добро, тамо је домовина“. Статистика је немоћна пред људским духом. Можда су британски истраживачи у праву да је лепши живот у Швајцарској или Аустралији. Међутим многи наши земљаци који  живе у тој Швици или у „земљи кенгура“, сем „пустог новца“ нису нашли ништа друго. Милан Кундера у свом роману „Неподношљива лакоћа постојања“ објашњава: „Живети у туђини значи кретати се у празном простору високо изнад земље без заштитне мреже која човеку осигурава његова властита земља, у којој има породицу, колеге и пријатеље, где се лако може споразумети са сваким на језику који зна из детињства“.

Многи су у иностранству присутни само физички, а духом су у отаџбини. Многи се друже искључиво са земљацима, читају вести из земље, коментаришу по форумима на матерњем језику, друже се са старим друштвом на Фејсбуку и вребају сваки слободан тренутак да одмор проведу у завичају. Баш ми сад паде на памет један Немања који дуго живи у Јужноафричкој републици. Иако није баш типичан пример гастарбајтера, јер се у туђини не дружи са земљацима, невероватно га мучи носталгија. Решио човек да се жени и заувек врати у завичај. Али када је дошао кући схватио је да ту и није све тако идеално. Навикао је на уређен свет. И тако, као и многим другим нашим земљацима који живе и раде у иностранству остаде му дилема чије сунце боље греје. Песник каже да је код нас ипак топлије, ваљда „око срца“.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: