ГЕОПОЛИТИКА: УКРАЈИНСКЕ РАТНЕ ИГРЕ

UKRAJINSKE RATNE IGREПолитички конфликт између Запада и Руске Федерације у вези са „украјинском кризом“, многе државе у Европи довео је у незавидан положај да морају да се опедељују чију ће страну подржати. „Звецање оружјем“ НАТО-а и Русије отежава глобалну безбедност у Европи. Русија се последњи пут нашла изолована од Запада, превасходно од САД и ЕЗ 1980. године када су бојкотоване Олимпијске игре у Москви. Следећа криза у односима САД и ЕУ са Русијом била је 1999. године, током агресије НАТО према тадашњој СРЈ. Међутим, садашња криза је тежа и сложенија, јер се укрштају безбедоносни и геополитчки интереси САД и НАТО с једне стране и Русије са друге стране.

До великог безбедоносног ризика може да дође уколико Украјина дозволи да на њеној територији НАТО постави своје ракетне системе. Тада би „нови хладни рат“ могао да постане „преврућ“ чак и за земље балканског региона. Остала су отворена питања енергетске нестабилности Европе, банкрот Украјине и оштре поларизације великих сила. Србија за сада „балнсира” између ЕУ, САД и Русије са принципијелним ставом неутралне земље. Све јаче заоштравање односа између Руске Федерације и ЕУ сужава маневарски простор за дипломатско балансирање. Политички аналитичари упозоравају да неутрална позиција Србије може да угрози њен процес евроинтеграција. Опредељујући се за било коју страну у „украјинском сукобу“ Србију води ка некој врсти арбитраже у грађанском рату што није политика коју жели да води Влада Србије. Геостратешки гледано, велике силе су почеле да играју „отвореним картама“. САД желе преко НАТО војну доминацију у Украјини како би Русији „покуцале на врата“, док ЕУ жели да оствари своје економске интересе који слабе енергетску моћ Русије као стратешког снабдевача гасом већег дела западних земаља.

Нема сумње да ЕУ и САД имају велики утицај на Србију, и то у процесу евроинтеграција, кроз кредитне линије и стране инвестиције. Србија је на индиректан начин „осудила” руско присаједињење Крима, које није извршено војно, већ плебисцитарно. Србија је део тог „трновитог пута“ већ прошла у сукобима деведесетих година и има веома горка искуства санкција, војне интервенције и стварања протектората на Косову и Метохији. У догледно време Србији ће се поставити тешка питања која ће у великој мери утицати и на унутарполитичка гибања.

Србија почетком 2015. године преузима председавање ОЕБС-ом који може да буде „дипломатски језичак” у решавању “украјинске кризе“. Не треба заборавити да председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин намерава да 20.октобра присуствује обележавању 70-годишњице ослобођења Београда. У дипломатским кулоарима се прича да ће Путин сигурно допутовати у Београд уколико процени да може да утиче на Владу Србије. Очигледно је да се на глобалном плану играју „опасне игре“, где се велике силе интересно конфронтирају, а слабашне државе притискају уценама да буду лобисти у корист „великих играча“.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: