СОЦИЈАЛНИ ПЕРИСКОП: КАПИТАЛИЗАМ И ПОРОДИЦА

PORODICAСрбија је у капитализму дуже од две деценије. Цену свих криза, санкција, ратова, транзиције и свих политичких промена на првом месту трпи породица. Позната је максима: „Капитализам је друштво условне љубави. Вредиш онолико колико радиш и зарадиш, под условом да се држиш правила“. На жалост, основно правило је да нема правила или се она још увек нису успоставила у нашем грађанском друштву. Низак животни стандард је условио пораст психо-социјалних болести и траума.

Познат је графит непознатог аутора који гласи: „Оно што те не убије, уништи те ментално – тотално“. Тако настаје депресија која се тихо увлачи међу људе. Подаци показују да од различитих облика депресије у Србији пати између 250 хиљада и 400 хиљада људи. Социјалне болести, попут алкохолизма, наркоманије, коцке и клађења начеле су скоро 700 хиљада људи. Све то доводи до урушавања породице, распада бракова и остваривања социјалних проблема озбиљних размера.

Подаци говоре да се у Србији сваке године разведе између осам хиљада и десет хиљада бракова, а око пет хиљада малишана остаје да живи само са једним родитељем. Бар половина њих не добија алиментацију. У Министарству рада кажу да самохраних родитеља има око 60 хиљада, али да је та бројка вероватно далеко већа. Слободне процене премашују чак сто хиљада. Грубе процене показују да у Србији има око 700 хиљада очева, од чега је сваки десети самохрани. Од око 100 хиљада разведених очева сваки други или трећи не плаћа алиментацију. Општи је утисак да се велики број није снашао у транзицији из патријархалног у неолиберални модел друштва. А потребно је „само“ да се схвати систем који је на први поглед веома прост. У капиталистичкој пирамиди напредовања свако ко је запослен тежи да достигне степен самозапосленог, бизнисмена и у најбољем случају инвеститора.

Пут Србије у ЕУ, односно завршетак транзиције у неолиберални поредак додатно усложњава односе у породици. Србија је још увек традицоинална и патријахална друштвена заједница која негује појам отац и мајка. Нова правила која се увлаче у ЕУ је да појам отац и мајка институционално буде замењен општим појмом један од родитеља што на неки начин разбија духовну и друштвену везу у породици и шири дефетистичку улогу традиционалонг разумевања родитељства. Одрастање без једног од родитеља ствара на глобалном плану извесне социјалне и психолошке текобе. Хришћанска заједница у молитви “Оче наш” обликује и систем моралних начела вредних за друштво и породицу. Губитак ауторитета оца или редуковање емоционалне везе са мајком доводи до додатних фрустрација.

Зато приоритет актуелне власти у Србији треба да буде очување брака и породице, начела узајамног поштовања које је основни услов за формирање личног и јавног морала и стварање друштвених норми битних за функционисање појединца у друштву.

Томислав Кресовић
Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: