НА ПУТУ У ЕУ: ВЛАДА СРБИЈЕ ИЗБЕГАВА „ШОК ТЕРАПИЈУ“

Уочи конференције посвећеној југоистоку Европе, која ће бити одржана иза затворених врата 28. августа у Берлину, домаћи медији у жижу јавности стављају поруке упозорења које долазе из Европске уније у вези са санкцијама Руској Федерацији, планове немачке канцеларке Ангеле Меркел да од балканског „бурета барута“ направи бизнис регију, али и поруке премијера Србије Александра Вучића са недавно одржане конференције за новинаре. Међутим, стиче се утисак да званични Београд избегава извесну „шок терапију“ домаће јавности и веома опрезно приступа захтевима које долазе из ЕУ, а који могу да буду озбиљна кочница у процесу евроинтеграција.

На путу Србије у Европску унију званичници из Брисела од Београда траже да личним примером помогне другим чланицама ЕУ да заузму јединствен став по питању независности Косова и Метохије. Такође, потребно је да Србија синхронизује своје законе са европским законима, и то из области пољопривреде, индустрије и трговине. „Монополизација у трговини је болно политичко и економско питање, а најбољи начин да се оно реши јесте да се укине монопол трговинских ланаца, у ствари да се призову страни ланци да дођу у нашу земљу и успоставе конкуренцију. Од тога ће највећу корист имати потрошачи“, рекао је за „Блиц“ професор др Михајло Црнобрња, директор Центра за европске интеграције и јавну управу на Факултету за економију, финансије и администрацију.

Велика препрека биће и увођење европских стандарда за заштиту животне средине. Само за набавку потребних филтера за воду и ваздух потребно је издвојити стотине милиона евра, а колико је још потребно издвојити да би се испоштовали други еколошки стандарди, примера ради, из области примене агротехнологије. Крупан изазов ће бити и сређивање правосуђа о коме надлежни више причају шта све треба да се уради, него што се нешто видно побољшава у пракси. Затим потребно је пронаћи решење за емигранте и лажне азиланте. И као посебан сегмент треба још ефикасније радити на борби против корупције и криминала умрежавајући се са земљама из региона.

Посебан сегмент који званичници из Брисела посматрају као „ад хок“ политичко питање представљају дипломатски односи Србије са Руском Федерацијом. Пре свега, од Србије се очекује да поштује геостратешке интересе Европске уније. У том погледу сасвим је јасно да Владу Србије нико неће питати када ЕУ буде уводила санкције било којој држави, као што је није питала када је уводила санкције Русији. У том смислу питање премијара Вучића са конференције за новинаре: „Да ли је могуће да ми који нисмо ни криви ни дужни и које нико ништа није питао сада треба да будемо криви и једнима и другима“, могао би бити – могуће је! После свих ових набројаних услова који нам стижу из кабинета званичника ЕУ, од којих се питање Косова и Метохије директно коси са политичким интересима Србије, недвосмислено нам показује да ће процес евроинтеграција бити болнији него што смо спремни у овом тренутку да прихватимо. Управо због тога Влада Србије избегава да на путу у Европску унију примени „шок терапију“ над сопственим народом.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: