ГЕОЕКОНОМИЈА: ЕУ ПОСЛАЛА ДЕМАРШ ВЛАДИ СРБИЈЕ

POLITIČKI KURSЈедна од најактуелнијих вести које су угледале светлост дана јесте да је у Владу Србије стигао демарш из седишта ЕУ у Бриселу са недвосмисленим позивом да Србија не искористи руски ембарго против европских произвођача. Европска унија очекује од земаља које су на путу евроинтеграција, али и од тзв. „трећих земаља“ да се уздрже од мера које су усмерене на искоришћавање нових трговинских могућности насталих након увођења ових санкција од стране Русије.

На ову дипломатску активност реаговало је Министарство спољних послова Русије које апел Брисела у вези са трговинским санкцијама сагледава у светлу настојања европских званичника који очигледно не желе да ЕУ напусти перспективно руско тржиште. Истовремено, поједини европски медији, попут швајцарског листа „Noje cirher cajtung“ наводе да откако је Русија увела узвратне трговинске санкције Европској унији нови понуђачи саплићу једни друге у намери да што боље пласирају своју робу на руско тржиште.

Политичка теорија демарш дефинише као дипломатску акцију код стране државе ради протеста, предузимања мера, односно заштите интереса. Евидентно је да институт демарша има много више ефекта када га светске силе упућују земљама у развоју. Примера ради, Влада Србије уложила је најоштрији демарш Турској због изјаве тадашњег премијера Реџепа Таипа Ердогана да је „Косово Турска“. Његову изјаву, изречену током посете Призрену, Влада Србије је оценила као грубо кршење међународног права и мешање у унутрашње ствари Србије и одлучно је затражила објашњење за тај поступак. Званична Анкара је пружила невешт одговор и, наравно, Београд је остао без извињења, јер историја не памти да су се икада велике земље извињавале малима.

И када је у питању актуелни демарш из Брисела, Турска не хаје много на упозорења евродипломата. Будући да приступни преговори учлањења Турске у ЕУ трају још од 2005. године, званична Анкара као да је помало резигнирана на гордо понашање европских званичника. Актуелни европски демарш је много озбиљније схваћен на Балкану. Док су Албанија и Црна Гора одмах пошле бриселским путем, у нешто компликованијој и, зашто не рећи, непријатнијој политичкој ситуацији су се нашле Македонија и Србија. Казнене мере против званичне Москве су у Србији непопуларне, поготово што је у јавности већ трасиран пут партнерских односа са потписаним низом уговора и чвршћим билатералним односима које је у Москви успоставио премијер Вучић са Путином и Медведевом. Нема сумње да Србија препознаје званичну Москву као један од важних стубова у оживљавању српске пољопривреде, трговине и енергетске стабилности. Колико је важна сарадња Београда и Москве показује и чињеница да би повећањем цене гаса или одустајањем од балканског транзита гасовода „Јужни ток“ Русија могла Србију да отера у банкрот.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: