ГЕОПОЛИТИКА: СРБИЈА У „ВРТЛОГУ“ ИНТЕГРАЦИЈА

Фото: (sxc.hu)

Фото: (sxc.hu)

Србија води једну дисперзну мултилатерaлну дипломатију са приоритетом ка евроинтеграцијама, али и присутним алтернативним путевима блиским новом савезу БРИКС, и то на економском плану преко Руске Федерације. На геостратешком плану Србија је чланица „Партнерства за мир”, а од јануара 2015. године је председавајућа ОЕБСА који сада има веилику улогу у Украјинској кризи.

Званични Вашингтон Србију види у Европској унији и уз мало убеђивања као савезницу у НАТО. Зато су и присутне препоруке да се дистанцира од Руске Федерације, пре свега од изградње „Јужног тока“ све док се не постигну сви потребни договори између Европске комисије и Руске Федерације. Спољна политика Србије од 2008. године базира се на тзв. „четири” стуба које чине САД, ЕУ, Руска Федертација и државе из покрета несврстаних. Ипак, национална државна стратегија окренута је ка ЕУ. Ипак, највећи економски инвестициони потенцијали долазе у Србију из држава ЕУ, региона Балканаи Руске Федерације.

Србија у својој спољној политици, посебно економској дипломатији види своју шансу и у стварању стратешког партнерства са БРИКС-ом. Зашто БРИКС? Економије Русије и Кине су већ у пословним аранжамнима у Србији, а могућност је и за ширење инвестиција које долазе из Индије и Бразила. Министар спољних послова Ивица Дачић каже да су изузетно значајни споразуми које већ имамо са четири земље – Русијом, Кином, Фанцуском и Италијом. Они олакшавају нашу билатералну сарадњу и отварају пут за низ појединачних економских споразума и повољности за српску привреду. Те посебне везе помажу и одбрани наших националних интереса.

Недавно је у Бразилу одржан састанак на државном нивоу БРИКС-а. Представници БРИКС-а намеравају да формирају сопствену банку, јер економије и демографија ових држава представљају 40 одсто светске популације и остварују петину светског бруто домаћег производа (БДП). Банка БРИКС-а, која треба да финансира инфраструктурне радове, требало би да рачуна на иницијални капитал од 50 милијарди долара, које ће у наредних пет година у једнаким траншама уложити земље чланице. Циљ је формирање развојне банке како би се чланице БРИКС-а осигурале од евентуалних монетарних криза, без уплитања Међународног монетарног фонда (ММФ) или Светске банке. Дакле, БРИКС жели самосталнију економску политику од монетарних институција на које доминантан утицај имају САД.

Србија на реалцији БРИКС и ЕУ тражи своју шансу за инвестирање, али и за пласман домаћих производа и услуга. ЕУ је политичка перспектива Србије, али та опција није остварива све до 2020. године или чак и касније. БРИКС отвара могућност да Србија већ у наредне две до три године искористи повољне економске и царинске повластице према Руској Федерацији, као и да у још већем обиму дође до пласмана кинеског капитала који је већ увелико присутан у Европи.

Србија од добрих односа са ЕУ и БРИКС може остварити своје интересе да не буде уцењена ни од једне државе у ЕУ, нити да буде геоекономски изолована. Долази ново време глобалних интеграција и поред ЕУ и БРИКСА све чешће се спомиње и МИНТ, односно економске интеграције Мексика, Индонезије, Нигерије и Турске, које се квалификују као покретачи развоја светске економије. Турска постаје регинална сила на Балкану, али и у туркофонском подручју. Она је стратешки везана за Русију, Иран и друге државе са богатством нафте и гаса. Србија је, дакле, у великом „вртлогу” интеграција и интереса.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: