БИЗНИС: ХРВАТИ СВЕ ЈАЧИ НА СРПСКОМ ТРЖИШТУ

SUPERMARKETСрбија више увози из Хрватске, него што извози. Досадашња Хрватска улагања у Србију у последњих 14 година су 658 милиона евра. На другој страни, српски привредници су у Хрватску инвестирали свега 40 милиона евра. српска прерађивачка и кондиторска индустра могу бити конкурентне на светском тржишту. То показују подаци да на ранг листи највећих произвођача слаткиша на свету, коју је објавио магазин „Кенди Индустри“, српски „Пионир“ заузима пристојно 86. место са приходом од 140 милиона долара. Дакле, треба боље осмислити извозну стратегију и унапређивати домаће брендове.

Србија више увози из Хрватске, него што извози. Петину укупног српског извоза у Хрватску чине прехрамбени производи и пића. Продајемо им уље од сунцокрета, електричну енергију, картон, шећер, уљане погаче, балоне, џемпере и пуловере, тоалетну хартију, делове за моторе, пшеницу, кукуруз… Од Хрватске купујемо цемент „Портланд“, отпатке и остатке од гвожђа, челика, цигарете, препарате за ручно прање рубља и посуђа, свиње масе преко 50 килограма, делове за седишта, конзервиране сардине, боце од обојеног стакла за храну и пиће.

Досадашња Хрватска улагања у Србију у последњих 14 година су 658 милиона евра. На другој страни, српски привредници су у Хрватску инвестирали свега 40 милиона евра. Ова статистика јасно говори како се котира српска трговина у Хрватској у односу на 2000. годину. Хрватска „Цедевита“ доминантнија је на српском тржишту од домаће „Мултивите“, а Крашови производи су интегрисали и „Соко Штарк“. Хрватске компаније сада интегришу у свој пословни систем и „Фриком“, „Дијамант“, „Гранд кафу“, а однедавно и „Мултивиту“. Када се гледа тржишно учешће, без премца је свакако „Фриком“, са сладоледима, али и замрзнутим поврћем и морском рибом. Готово више од 90 одсто позиција фрижидера са сладоледом на отвореном је у рукама „Фрикома“.

„Агрокор“ ће захваљујући куповини словеначког „Меркатора“ у региону и Србији пласирати још више робе. Стране трговачке мреже из ЕУ неће долазити у наредних неколико година, док се ниво платежне способности грађана Србије не подигне на ниво изнад 500 евра колика је граница пословне исплатљивости и отварања трговинских ланаца. Дотле ће Тодорићев „Агрокор“ и хрватска економија зарађивати на просечној потрошачкој корпи у Србији.

Чињеница је да Србија све мање ради на свом пласирању робе широке потрошње, јер је она скупља од увозне робе, укључујући ту и робу из Хрватске. Поред тога, српска прерађивачка и кондиторска индустра могу бити конкурентне на светском тржишту. То показују подаци да на ранг листи највећих произвођача слаткиша на свету, коју је објавио магазин „Кенди Индустри“, српски „Пионир“ заузима пристојно 86. место са приходом од 140 милиона долара. Дакле, треба боље осмислити извозну стратегију и унапређивати домаће брендове.

На жалост, куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и минималне потрошачке корпе у мају је била мања него у априлу. Подаци Републичког завода за статистику и асоцијације потрошача указују да је просечна нето зарада у односу на април номинално мања 3,6 одсто, а реално 3,7 одсто. Просечна потрошачка корпа у мају износила је 65.922 динара и већа је 0,24 одсто или 156,13 динара, у односу на април. Домаћи трговински приватни капитал у производњи хране и прерађивачкој индустирји улази у пословни систем „Агрокора“ и „Меркатора“ са намером пласирања Србије на балканско тржиште. Међутим доминацију ипак држи хрватски „Агрокор” где српске компаније немају много шансе. Србија све више постаје потрошач робе из ЕУ и окружења, а домаћа роба је све мање конкурентна како у региону, тако и на тржишту ЕУ.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: