НЕКАД И САД: ВРЕМЕ (АНТИ)КАПИТАЛИЗМА

komunizam-i-kapitalizamСве су чешћа истраживања везана за анализу моралних својстава људи у капитализму и комунистичким системима којих у Европи више нема. Капитализам се третира као систем конкуренције, тржишта и способности, а комунистички режими као вид монопола, превара и неспособности. По неким истраживањима капиталистички систем је хуманији. Овај систем негује култ рада и поштовања морала, док се о комунистичком систему говори као о извору превара.

Јасно је да ни капиталистички, ни некадашњи комунистичко-социјалиситчки систем у Европи нису имуни од превара, корупције и манипулација. У Европи се прво урушио комунистички систем због извесних диктатура над потребама, док капиталистички систем трпи велику кризу кроз рецесије, незапосленост, корупцију. Неминовно овај систем омогућује богаћење уског слоја људи и социјалних подела. Данас, после 25 година од пада Берлинског зида и урушавања социјалстико-комунистиког политичког и економског система покушава се псеудонаучном и статистичком анализом доказати да су људи одрасли у комунизму у Источној Немачкој склони непоштеном понашњу у односу на оне који су одрасли у социјалном капиталзму.

Тако је психолог и економиста Ден Арили са Универзитета Дјук у САД уз помоћ својих сарадника објавио занимљиву студију у којој се износи теза да људи који су одрасли у комунизму Источне Немаче склонији непоштеном понашању од оних који су одрасли у социјалном капитализму Западне Немачке. По овом „научном“ експерименту изабрано је 250 насумично одабраних становника Берлина који су учествовали у игри у којој се могло зарадити и до шест евра. Учесници су испунили образац са подацима где су рођени и одрасли, где су живели 1980. године, а где 1990. године. У овој својеврсној „игри поштења” сваки учесник је требао да баци коцкице 40 пута и запише резултат сваког бацања на комадић папира, при чему је већи резултат на крају значио и већи добитак.

На крају игре научници су схватили да су особе које су одрасле у Источној Немачкој варале дупло више него они који су одрастали у суседној Западној Немачкој. Анализа је показала и да што су дуже живели на истоку, то је већа вероватноћа да ће у игри бирати веће бројке. Научни тим је закључио да социјалистички систем има трајни еродирајући утицај на моралност грађана. Анализа поштења и моралних вредности на основу политичког и економског система, а не на основу анализе личности, образовања, породице, економске ситуације је банализовање политичких модела друштава. Уколико би ово прихватили здраво за готово онда би дошли до закључка да је бивша Источна Немачка легло преваре и непоштења и да се СР Немачка непотребно заложила за уједињење 1989. године, што свакако није тачно.

Данашња уједињена Немачка неспорни је лидер у ЕУ и једна је од најмоћнијих светских економија и друштава. Дакле, психолог Арили и његови сарадници дефинитивно нису у праву. Ако би применили искуство из Србије могло би се рећи да су генерације које су радиле 80-тих година биле много ангажованије, моралније и са већим радним еланом него генерације које су стасале за рад у Србији у последњих 20 година са тразиционим и неокапиталистичким системом. Опет и овде би остала дилема слична као и у истраживању Ден Арила. Свака генерализација и уопштавање је опасна за научна и друштвена закључивања.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: