ЕНЕРГЕТСКА КРИЗА: СРБИЈА ИЗМЕЂУ ЕУ И РУСИЈЕ

PUTIN I MERKELOVAУкрајинска криза и дипломатске размирице између САД, ЕУ и Руске Федерације прете да угрозе Европу и енергетску безбедност, али и да ЕУ и читав „Стари континент“ врате у рецесиону „кризу” што би било изузетно неповољно и по балкански регион. Обарање малезијског авиона у Украјини отвориће нова заоштравања која могу довести до конфликта ширих размера. Највећу цену ће платити економски слабе државе међу којима је и Србија. Извесно је да ће и надаље ЕУ притискати Србију да одустане од „Јужног тока”.

Попут Бугарске од Србије се тражи да обустави градњу гасовода. Европска комисија од Србије захтева послушност сходно свом „еврокандидатском“ положају. По правилима ЕК, Србија је као потписница Уговора о оснивању енергетске заједнице у обавези да примени све релевантне законе ЕУ, да развије адекватан регулаторни оквир, те да либерализује енергетско тржиште у складу са правним тековинама ЕУ. Као земља кандидат у дугорочном интересу Србије је такође да осигура да њено учешће у пројекту Јужног тока не крши основне принципе правних тековина ЕУ.

Положај Србије у спору ЕУ и Руске Федерације по питању „Јужног тока” може бити у супротности са националним и државним интересима Србије, посебно што су поједине државе ЕУ, попут Аустрије, Словеније и Мађарске већ дале „зелено светло” за изградњу руског гасовода. Србију чекају тешка искушења. Према мишљењу шефа Делегације за односе са Србијом Европског парламента Едварда Кукана, настојања Србије да продуби односе с Русијом и потврди европске амбиције подсећају на ходача на жици, и то на висини од 200 метара без заштитне мреже. „Србија настоји да игра врло осетљиву улогу. То је игра за коју не знам да ли је могућа“, казао је словачкој агенцији ТАСР Кукан. Отежаност односа Србије са ЕУ може бити и око нових санкција САД према Руској Федерацији. Ако ЕУ уведе санкцији Русији, Србија ће се наћи пред тешким економским проблемима.

Министарство финансија САД саопштило је да су због Украјине „на црној листи“ руске фирме наменске индустрије, енергетске компаније и финансијске институције. Међу компанијама које су обухваћене санкцијама је и “Уралвагонзавод”, потенцијални купац „Железаре Смедерево“ и једино предузеће које се на последњем тендеру 2012. пријавило за стратешког партнера Железаре. Све то указује да се Србија налази између „две ватре”. Било коју опцију да изабере Влада Србије биће на тешким мукама које ће на једној страни штетити националним интересима. Недавни споразуми премијера Србије Александра Вучића у Москви дали су охрабрење. Међутим, шта може да се догоди уколико Србија подлегне „сугестијама“ САД и ЕУ у вези са Руском Федерацијом? Санкције према Руској Федерацији могу Србији да нанесу веома тешке, политичке и дипломатске штете.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , , , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: