ПОД ЛУПОМ: СЕДАМ НЕМАЧКИХ ЗАХТЕВА СРБИЈИ

ŠOKENHOF I VUČIĆВелики „српски сан“ о брзом уласку у Европску унију није лако остварив. Како време пролази све више постаје јасно да чувених седам захтева које је делегација немачких парламентараца из немачких партија ЦДУ и ЦСУ поставила званичном Београду представља „камен темељац“, односно предуслов свих процедура које Србију чекају на трновитом путу ка учлањењу у ЕУ. Значај Немачке као респектабилне силе у свету је све већи. Aмерички магазин „Њузвик“ 21. век назвао је „веком Немачке“. Ако је британска колонијална империја доминирала у 19. веку, САД са својом војном технологијом и „џинс културом“ у 20. веку, онда заиста 21. век припада Немачкој мекој, тзв. „плишаној моћи“.

Како пише „Њузивик“, „мирним извозом свог политичког и пословног модела“ Немачка је постала привредна велесила захваљујући великом броју малих и средњих предузећа које запошљавају више од трећине Немаца. Промишљеним улагањима и дисциплинованим радом Немци су створили земљу која је данас предводница Европске уније.

Демонстрирајући своју улогу лидера ЕУ, немачки парламентарци од Владе Србије очекују да предузме озбиљну реформу правосуђа, што уједно укључује и борбу против корупције, видљив напредак у откривању и гоњењу починилаца паљења немачке амбасаде 2008. године, помирење у региону, потпуну примену споразума између Београда и Приштине, почетак уклањања паралелних структура у безбедоносном апарату и управи на северу Косова, као и у области њеног финансирања, континуиран утицај Београда на Србе на северу Косова у циљу остварења сарадње са Еулексом и Кфором, промену свести и видљиву вољу са перспективом да Србија и Косово као пуноправне државе чланице независно и заједно испуњавају своја права и обавезе. Та перспектива мора да буде договорена као уговорни споразум (на пример у облику споразума о добросуседским односима) и мора да заживи пре завршетка преговора о придруживању.

„Србија је неке немачке захтеве од седам познатих већ испунила, неке није ни почела“, каже за „Б92“ пред крај свог мандата директор немачке фондације „Конрад Аденауер“ у Београду Хенри Боне. Сасвим је јасно да ће немачки парламентарци поново проверавати испуњавање седам немачких захтева које је својевремено изнео конзервативац Андреас Шокенхоф. Како каже Боне: „ЦДУ увек има то у виду, то је доказ колико су немачки доносиоци одлука доследни, они желе да виде колики је напредак постигнут, за њих је то та листа критеријума“. Немачка пажљиво прати реформе у Србији. Неки захтеви су већ испуњени, на некима се ради, а решавање неких тек треба да почне.

Оно што треба имати у виду јесте да је седам немачких захтева предуслов да парламентарци дају своју сагласност у Бундестагу. Својевремено, они су тражили тзв. „видљиву вољу“ да се премијери Србије и самопроглашеног независног Косова изјасне у писаној форми или усмено пред камерама да обе владе желе да на правно обавезујући начин регулишу нормализацију односа. После свега „Бриселски споразум“ је потписан, Влада Србије је омогућила својим сународницима са севера Косова једину могућу политичку платформу да живе у самоуправној заједници српских општина, а направљен је и парк у северном делу Косовске Митровице као својеврсни симбол мира. Остају болне реформе правосуђа, борба против корупције… А што се тиче откривања починиоца паљења немачке амбасаде у Београду, тај задатак влада мора да обави тек да би званични Берлин показао свету да не дозвољава малим земљама да се у веку немачке доминације у Европи дрско односе према њеној администрацији.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: