ВРЕМЕ РЕФОРМИ: ШТРАЈКОВИ НА ПОМОЛУ

Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Нови Закон о раду као део пакета реформских закона владе Александра Вучића није добио „зелено светло“ од синдиката и има одређену подршку Уније послодаваца Србије. Предложени Закон о раду који је усвојила Влада Србије улази у скупштинску процедуру. На одређени начин предложени закон није идеалан, али је нужан као презални вид из транзиционог постсоцијалистичког у капиталистички тржишни систем.

Дуго већ Србија функционише у формама капитализма са остацима социјалистичког самоуправљања, који је почев од 2000. године довео до негативне транзиције и приватизације и губитка преко 400 хиљада радних места. Отпочетка тзв. „демократских промена“ синдикати нису били борци за права запослених, већ су доста инертно посматрали пропаст друштвених предузећа, толерисали партијске приватизације и били подршка тајкунима у процесу буразерске продаје и трансформације предузећа. Кога су штитили синдикати у последњих 15 година?

Синдикалне организације, било оне у оквиру СССС или Синдиката „Независност“ штитиле су интересе економских и политичких олигархија и своје личне интересе у односу на Владу Србије и послодавце. Синдикати су се поставили као моћни „заштитник“ општих права запослених, али пре свега у јавним предузећима. Синдикати нису радили на општој колективној заштити запослених у државној структури и приватним компанијама, већ су правили нагодбе са тајкунима. Покретачка снага свих синдиката у Србији и њихових олигархија је стварање синдикалних организација у државним предузећима превасходно због политичког утицаја.

Иако није идеалан, Нови Закон о раду представља „корак даље“ у уређењу радних односа у државној управи, јавним предузећима, приватним компанијама и међу предузетницима. Овај закон је и нека врста обавезе према ММФ-у, страним инвеститорима без којих нема стабилности у Србији и потребе већег радног трансфера. Синдикати који су деценијма били део политичке моћи свих партија и влада сада су у позицији да наступају као нека врста опозиције. Зато никог не изненађује да ће у току бојкота подршку добити од појединих опозиционих партија. На тај начин ствара се могућност друштвено-политичке и пре свега социјалне конфронтације владе и синдиката, што шаље веома лошу поруку страним инвеститорима.

Синдикати су неопходни у примени новог Закона о раду као контролни фактор. Сукоб владе и синдиката неће донети нова решења, већ ће бити само потврда да синдикати желе „статус кво“ на досадашњу праксу односа државе, посладаваца и синдиката. Социјални протести могу одвести синдикате у отворени сукоб са Владом Србије.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: