БАЛКАНСКА ПОСЛА: АЛЕРГИЧНИ НА ПРОМЕНЕ

BALKAN EUЈугоисток Европе или већи део Балкана „алергичан“ је на структуралне друштвене промене. Реч је о менталитету народа, традицији етничког карактера, унутрашњим и међуетичким конфликтима, али и обазривом приступу Западне Европе према Балкану. Балканаска политика у много чему је етничког и патријархланог типа са примесама изразитог политичког лидерства, али и разних облика отпора нарочито код опозиције када неко други треба да спроводи реформе.

Премијер Србије Александар Вучић у интервјуу за америчку ТВ станицу Си-Ен-Би-Си каже: „Какве год реформе покушате да спроведете на Балкану, без обзира да ли је реч о Србији, Босни или Хрватској, то је ‘горе од пакла’, али ја сам апсолутно посвећен и опредељен за то и верујем да ћемо бити успешни. Наш посао је да урадимо домаћи задатак у наредне три-четири године, а онда ће на чланицама ЕУ бити да одлуче да ли желе да приме Србију у чланство или не”.

Културолошке, политичке и економске промене на Балкану долазиле су у најавећој мери са Запада и то својевремено из Аустроугарске монархије, Немачке, Француске и Велике Британије. После Другог светског рата Балкан је био подељен на Јалти и у већем делу је био у зони утицаја СССР-а. Бивша Југославија је од 1950. године била окренута Западу и САД, те је на неки начин представљала запад на истоку Европе. После 1990. године Источна Европа и државе Балкана које су биле под утицајем Русије отварају се према ЕУ и Западу. Политичка „судбина“ Балкана је усмерена према ЕУ, пре свега Немачкој преко подунавске регионалне геополитичке стратегије. Мађарска, Румунија и Бугарска, али и Словенија, Хрватска и Грчка чланице су ЕУ. Ван домета ЕУ за сада су Србија, БиХ, Црна Гора, Македонија и Албанија. У интересу Европске уније је да економски обједини Западни Балкан.

После ратних деведесетих година прошлог века и неефикасне транзиције од 2000. године до данас Србија, БиХ и Црна Гора се суочавају са глобалним захтевима реформи и промена економских, социјалних и радних навика које су већ део живота ЕУ. Истина, и сама ЕУ пролази кроз тежак период који се креће од рецесије, дефлације до економске стабинлности. Балкан је и даље проблематичан за ЕУ, али је и нужност за стабилност Европе и будућност ЕУ. Због тога премијер Вучић у интервијуу за америчку ТВ станицу каже: „Апсолутно сам опредељен и посвећен спровођењу реформи у Србији, пре свега у циљу стварања повољније климе за пословање и привлачење инвестиција, и верујем да ће тај процес бити успешан“.

ЕУ тражи стабилни правни, економски и политички систем и уређеност која омогућава трнсфер капитала, инвестиција и идеја. Премијер Вучић с правом каже: „Нећемо чекати било какву подршку или помоћ ЕУ. Морамо да се ухватимо у коштац са тешким питањима. То је за нас веома тешко, јер се суочавамо са једним од највећих фискалних дефицита у Европи, што значи да ћемо морати да предузмемо мере за фискалну консолидацију што ће бити тешко за наше људе“… „Али, одлучни смо да урадимо, желимо да будемо део ЕУ као здрава земља, која ће моћи да створи бољу пословну климу и не очекујемо од других да реше све наше проблеме“.
Долази време када ће Балкан уместо да буде „буре барута“, постати „крчаг злата“.

Томислав Кресовић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: