ГЕОПОЛИТИКА: СРБИЈА БИРА САВЕЗНИКЕ

Фото: srbijadanas.com

Фото: srbijadanas.com

Недавна серија посета премијера Србије Александра Вучића званичном Берлину, Паризу и Москви узнемирила је духове у Вашингтону. Потпуно је разумљиво да САД као крупан играч на „светској шаховској табли“ не сме себи да дозволи да се у јавности ствара слика како поједини лидери на Балкану вештим политичким маневрима самостално остварују стратешке интересе. То је  могући разлог изненадне посете помоћнице америчког државног секретара Викторије Нуланд српском руководству.

„Мислим да је добро за Србију да премијер каже људима као што је Нуландова шта му је на уму, као што је рекао и председнику и премијеру Русије, као и када је био у Немачкој и Француској“ , рекао је амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби, најављујући на тај начин њену посету званичном Београду. Без обзира на то што су са Нуландовом у Београду разговарали председник Србије Томислав Николић и министар иностраних послова Ивица Дачић, а не премијер Александар Вучић, посета високе званичнице САД показује да је овој западној сили и те како стало да зна које стратешке потезе у наредном периоду намерава да повуче званични Београд.

Да подсетимо, у време владавине Бориса Тадића и Демократске странке говорило се о четири равноправна међународна ослонца Србије. То су биле САД, Европска унија, Русија и Кина. Међутим са доласком реформске СНС на челу са премијером Александром Вучићем, већ видно се издваја Немачка као међународни ослонац Србије. У свом ауторском тексту старији научни сарадник Института за славистику РАН Петар Ахмедович Искендеров у додатку месечника „Геополитка“ под називом „Русија и Србија“ примећује: „Очигледно је да званични Београд рачуна на повластице приликом приступања ЕУ и заштите својих интереса на Балкану – у региону, који је за Немачку одувек био војнополитички и економски приоритет“.

Ова тенденција, без сумње није промакла руском руководству, али ни геополитичким стратезима у САД. „Тим пре што је она дошла као додатак на укупно погоршање односа између Запада и Русије, чему је у приличној мери допринела и канцеларка Немачке Ангела Меркел. Разумљиво је да је Москва заинтересована да ‘попише инвентар’ кључних праваца руско-српске сарадње, не желећи да реализација већ постојећих и припрема нових споразума и договора зависи од економске експанзије Немачке и компликованих односа између Берлина и Брисела, Лондона и Париза. Међутим, овакав прилаз никако не сведочи о неком ‘повећаном притиску’ на Србију од стране Русије с циљем да се блокира европска интеграција Србије“, констатује Искендеров.

Све уочљивије постојање својеврсне осовине Берлин-Москва потврђују и токови новца. Немачко-руска трговина у 2013. години достигла је 76 милијарди евра, око 6.000 немачких компанија послује у Русији, укупан обим њихових инвестиција износи 20 милијарди евра и око 300.000 радних места у Немачкој зависи од економских односа са Русијом. Управо квалитетни економски односи лидерских земаља Европске уније и Евроазијске уније добар су показатељ у ком правцу Србија треба да тражи своје „место под сунцем“. Не треба заборавити да ће у геополитичким играма свој део „балканског колача“ тражити и САД. Зато је званичном Вашингтону веома стало да има улогу инсајдера у наставку дијалога Београда и Приштине, а посебно када је у питању имплементација Бриселског споразума под покровитељством Европске уније. Уосталом то је потврдила и Викторија Нуланд током својих посета Београду и Приштини.

Предраг Прокопљевић

Advertisements

Ознаке:, , ,

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: